Podaci o izdatim diplomatskim pasošima dostupni su Agenciji za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka (IDDEEA) tek od jula prošle godine, kad je počelo izdavanje biometrijskih pasoša.
Kako su potvrdili u IDDEEA, Ministarstvo inostranih poslova (MIP) dostavilo je podatke za pasoše koje su građanima izdavali u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) od 2004. godine, dok su podaci o pasošima izdatim u raznim odeljenjima MUP-a preuzeti od 1998. godine.
Pomoćnik ministra za međunarodnopravne i konzularne poslove u MIP-u Zoran Perković kaže da su u poslednje četiri i po godine, od kada je na toj dužnosti, evidencije o diplomatskim i građanskim pasošima precizne, ali ne može to reći za raniji period.
"Tražio sam da se srede i ti podaci u meri u kojoj su bili dostupni jer je zemlja bila u ratu i od 1992. godine počeli su da se izdaju i diplomatski i pasoši za građane u DKP-ima", rekao je Perković.
Perković tvrdi da je u redovnoj proceduri izdat diplomatski pasoš članu ratnog Predsedništva BiH Ejupu Ganiću, koji je 1. marta uhapšen u Londonu po zahtevu Srbije koja ga sumnjiči za ratne zločine.
"Nije ministar spoljnih poslova Sven Alkalaj iskoristio diskreciono pravo da dodeli diplomatski pasoš Ganiću, nego je pasoš izdat u skladu sa Pravilnikom, jer se radi o bivšem članu Predsedništva BiH. Neki tumače da to pravo imaju samo članovi Predsedništva posle Dejtonskog sporazuma, a neki da svi bivši zvaničnici protiv kojih nije podignuta optužnica mogu dobiti diplomatski pasoš, a za Ganića ni danas nema optužnice", rekao je Perković.
On nije želeo da komentariše podatak da je u BiH izdato 1.500 diplomatskih pasoša jer tvrdi da se ovi podaci ne iznose javno, a dostavljeni su Evropskoj komisiji na njihov zahtev, kao i jednom poslaniku u parlamentu BiH.
Komisija za reviziju državljanstava BiH izuzela je značajnu dokumentaciju iz DKP-ova BiH, a Perković kaže da su u vreme rada ove komisije sarađivali i dostavili sve što je traženo.
Ova komisija utvrdila je da su strani državljani dobijali državljanstva BiH i putne isprave tokom rata, a posebno je po tome bila poznata Ambasada u Beču, čije su pasoše imale i osobe koje su kasnije sumnjičene za terorističke aktivnosti.
Bivši generalni konzul u Bonu Dragan Dragić kaže da je za vreme svog mandata obavestio nadležne institucije o dodeli državljanstava i pasoša građanima Srbije i Crne Gore, tačnije Sandžaka.
"Desetak kutija sa tim dokumentima ostalo je iza mene u Konzulatu u Bonu, koji je tada zatvoren. Ne znam šta je s tim bilo, niti šta su preduzele institucije", rekao je Dragić.
