Podgoričkim Dnevnim novinama rečeno je u Ministarstvu sabraćaja i komunikacija BiH da se trenutno radi na utvrđivanju trase puta i usklađivanje s prethodnom studijom isplativosti, posle čega bi trebalo da se krene sa izgradnjom puta do granice sa Crnom Gorom.
Prvobitna trasa Jadransko-jonskog autoputa kojim bi, preko Hrvatske, BiH, Crne Gore i Albanije povezao srednju i zapadnu Evropu sa Grčkom, bila je planirana preko Dubrovnika, ali je na avgustovskom sastanku premijera država regiona odlučeno da ta trasa puta prolazi preko BiH, prenosi podgorički list.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda ranije je ukazao na mogućnost da se unutar BiH ne postigne saglasnost o potrebi izgradnje Jadransko-jonskog autoputa, podseća list, ali i dodaje da će se put graditi i ako ga BiH ne prepozna kao šansu za razvoj.
U Ministarstvu komunikacija i saobraćaja BiH, međutim, uveravaju da je ta zemlja "potpuno" opredeljena za izgradnju puta koji bi države Balkana približio zapadnoj Evropi, a o čemu se razgovaralo na nedavnom skupu posvećenom regionu, koji je krajem avgusta u Berlinu organizovala nemačka vlada.
BiH se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (S SP) sa EU obavezala na razvoj osnovne, regionalne saobraćajne mreže jugoistočne Evrope, što uključuje Jadransko-jonski autoput.
Države regiona oduševljene
BiH i Crna Gora su u aprilu 2011. godine potpisale protokol kojim su usaglasile spoljne tačke budućeg autoputa u graničnom pojasu.
Države regiona veoma su zainteresovane za izgradnju autoputa. Premijeri Crne Gore, Hrvatske, Albanije i BiH su krajem septembra u Berlinu, na međunarodnom skupu posvećenom zapadnom Balkanu, zvaničnicima EU i nemačke vlade izgradnju Jadranskog autoputa, predstavili kao "važno pitanje za razvoj regiona".
Krajnji rok za završetak Jadransko-jonskog autoputa, koji bi preko Hrvatske, BiH, Crne Gore i Albanije trebalo da poveže srednju i zapadnju Evropu sa Grčkom, jeste 2050. godina. Hrvatska je već izgradila gotovo 90 odsto trase budućeg Jadransko-jonskog autoputa, a sada joj preostaje da iskoristi mogućnosti da iz evropskih fondova povuče novac za gradnju preostale deonice od Križišća do Žute Lokve.
Plan o ubrzanoj gradnji autoputa uz Jadran do Grčke podiže cenu hrvatskim auto-putevima koje vlada planira da da u koncesiju kako bi za njih dobila oko tri milijarde evra.
