Pošto su im dobri ljudi poslednjih dana juna pomogli da urede ulaz u kuću, Vladeti Spasojeviću (45) iz Brnjice kod Sjenice i njegovoj majci Roksandi (72) koja, iako teško bolesna, sama brine o svom nepokretnom sinu, uručene su još dve donacije dobrih ljudi i čitalaca “Vesti” iz Australije. Iz Brizbejna, prestonice Kvinslenda, Vladeti i Roksandi pomoć u iznosu od 200 dolara poslao je dobrotvor Mihajlo Hromiš, a iz Sidneja, iz centra Novog Južnog Velsa, od našeg čitaoca i dobrotvora Slobodana Nedeljkovića stigla je donacija od 100 dolara.
– Baš nam je krenulo, Bog nas pogledao. Dugo u kući nismo imali ni dinara, često su nam nedostajale i najneophodnije namirnice, jedva smo se snalazili za lekove, a sada zahvaljujući “Vestima” i dobrim ljudima, imamo sve što nam treba. Novac koji smo dobili nameravamo da potrošimo za dodatno uređenje terase koja je sada Vladetino omiljeno mesto boravka. Ako sakupimo dovoljno para, pokrićemo je i ograditi, možda još malo i produžimo stazu kroz dvorište. Želeli bismo, za sada je to samo želja, i da omalterišemo kuću kako bi zime, surove pešterske, za mog Vladetu bile podnošljivije – priča baka Roksanda dok se krsti i moli Boga da pomogne svima koji su pomogli njoj i njenom sinu.
Učinili su to omogućivši Spasojevićima da izbetoniraju terasu i stazu kroz dvorište, da nabave mobilni telefon, televizor i suncobran, što sami nikako nisu mogli.
– Preporodio sam se. Ranije sam, bez obzira na to kakvo je vreme bilo napolju, dan-noć bio prikovan za sobu i krevet. Sada mogu da izađem na terasu i da, dok majka nešto kuva ili pere u kući, razgovaram sa komšijama. Baš sam se nadisao svežeg vazduha. Uz sve to, zahvaljujući mobilnom telefonu koji sam dobio, imam mogućnost da pratim vesti i komuniciram sa ljudima. Dobrotvori su mi promenili život, hvala im neizmerno zbog toga! Mnogo se zahvaljujemo i Mihajlu iz Brizbejna i Slobodanu iz Sidneja, nadamo se da ćemo terasu pokriti još ovog leta, a kuću, pre ili kasnije i utopliti – priča Vladeta.
Naglašava da bi najveću promenu u njegovom životu doneo skuter ili električna invalidska kolica, koja bi mu omogućila da bude još pokretniji i da ode do prodavnice u Brnjici, pa čak i do obližnjeg Štavlja ili do Sjenice.
– Sada znamo da nismo sami i da postoje dobri ljudi koji su spremni da nam pomognu. Sudbina je htela da moj Vladeta ostane invalid i doživotno nepokretan. Nadam se da neće pokleknuti i da će se boriti i kada mene više ne bude. Borac je on veliki, pomoći će mu, sigurna sam, dobri ljudi kad god bude u nevolji – dodaje baka Roksanda, Vladetina majka.
Kobni pad sa konja
Od svoje tridesete godine Vladeta boluje od multipleks skleroze. Strahovao je da će jednoga dana “ostati bez nogu”, ali se nije nadao (i ništa na to nije ukazivalo) da će se to dogoditi pre dve godine. Tada je nezgodno pao sa konja, povredio se, dodatno pogoršao zdravlje i zauvek ostao u invelidskim kolicima.
