Marijan Vajda (55) je trener Novaka Đokovića s kojim je najbolji teniser na svetu postigao svoje najveće uspehe.
Sada je postao i deda, ima i drugih obaveza, ali s jednakim žarom prati svaki Novakov potez, trudeći se da šampion ostane na vrhu, tamo gde mu je i mesto.
Koliko dugo ćete ostati s Novakom?
– Nadam se dotle dok ne bude potukao sve rekorde. Hajde, za početak, da osvojimo zajedno više od 20 gren slemova – rekao je Vajda za “Večernje novosti”.
U čemu je tajna između Novaka i vas?
– Dug odnos. Ako imate tako dugačko prijateljstvo s njim kao i ja, toliki niz godina, onda će vam to poći za rukom! Mi smo kao porodica. A čarobna reč je – kompromis. Uvek mora da ga bude. Drugih tajni nema. Na početku, dok sam bio veoma mlad trener, s Novakom nije bilo lako. I on i njegova porodica su želeli da bude najbolji na svetu. Morao sam, dakle, da budem izuzetno dobar trener da bih ispunio njegove i porodične snove. Bio sam usredsređen od prvog dana i nisam smeo da pravim greške. I, izgleda da ih nisam puno napravio! Vremenom sam postao ne samo trener, već i dobar prijatelj.
Šta vas najviše spaja?
– Volim Novakov mentalitet. Ta crta je veoma slična kod vas Srba, i nas Slovaka. Imamo identičan odnos prema humoru, iste viceve, gledamo mnogo toga na podudaran način.
Nije sve u treningu?
– Sada je, čak, to mnogo više rad s ličnošću, nego treniranje. Uvek mi je verovao, i uvek sam mu verovao. Reč je o međusobnom uvažavanju. Svakoga dana razgovaramo o svemu, sportu, ali i o privatnom životu.
Koja je to magična reč ili pokret, gestikulacija između vas, koja sve rešava, kada je to potrebno na terenu?
Ima ih nekoliko. Ali, nikada nismo imali “pasvord”. Razumemo se pogledom. Možda je baš taj pogled formula koja sve govori.
Kako ste uspeli da ga vratite na pravi put posle onoga što se desilo u Njujorku?
– U takvim momentima ne možete mnogo toga reći. Možete samo da ga podržite, kao trener, ali i kao prijatelj. Ceo tim i porodica su stali iza njega, i to mu je bilo najvažnije. Znamo se, prošli smo mnogo toga zajedno. U potpunosti znam kroz šta prolazi. Bio sam veoma srećan kada je, posle svega što se desilo, sve prihvatio na pozitivan način. Bilo je strahova šta će se događati posle Ju-Es opena, ali je on samo potvrdio da je šampion. To je najbolji dokaz.
Šta se to dogodilo nedavno u Rimu, kada se sa terena ljutito okrenuo prema vama?
– Hteo sam da mu kažem da ostane u dugoj razmeni lopte. Da bude strpljiv. Rekao sam mu “odigraj s njim”, misleći da ne žuri. A on je mislio da sam hteo da mu kažem da odigra određeni udarac. Pa me je pitao šta mu to govorim da odigra. Slovački i srpski jezik su bliski, ali ponekad nije sve baš potpuno jasno. Žao mi je, nije me dobro razumeo. Više zapravo ne znam da li sam tada to rekao na slovačkom ili srpskom.
Šta Novaka čini drugačijim od ostalih igrača?
– Njegova apsolutna odlučnost da bude najbolji. Zna svoj cilj i kako da ide ka njemu. Takođe, odnos prema obavezama. Perfektno i profesionalno ih svakoga dana ispunjava. Nije prvi bez razloga. Svakoga dana naporno radi. I drugi to čine, ali njegov mentalitet i pristup su izuzetni. Kada ovlada tehnikom, taktikom, ili nečim drugim, dobija na samopouzdanju. Takav je, na čemu god da radi, svakog dana.
Da li je u nekom periodu svoje karijere igrao bolje?
– Mislim da je danas najbolji. Što je zreliji, to je jači. S godinama mora da radi možda malo više da bi bio u formi nego kada je bio mlađi, ali sada je konzistentniji. Iskustvo mu je mnogo donelo. A i dalje ima strast za igranjem.
Koliko je poraz u finalu Rolan Garosa pokvario taj utisak?
– Bio je to jedan od loših Novakovih dana i najbolji dan za Nadala. Svaka čast Nadalu, uspeo je da to iskoristi do kraja. Ali, Novak i dalje ostaje šampion i prvi je na svetu. Naš tim je ponosan na njegove sjajne rezultate ove godine i srećan je što radi s njim, jer i dalje ima motivaciju da se usavrši u svim oblastima i da bude najbolji igrač u istoriji.
