– To je moja parohija. Obilazim napuštene i siromašne ljude po zabitim selima oko Trgovišta, posebno one prema makedonsko-bugarskoj granici. Sudbinu 33-godišnjeg Srbe, štićenika Humanitarnog mosta, pratim od početka i drago mi je što ljudi plemenitog hrišćanskog srca brinu o njemu na ovaj način – ističe pop Petković.
Srba se posebno obradovao se pristigloj pomoći.
– Kako mene čuva Bogomajka, tako neka čuva i moje dobrotvore. Bogorodica mi je pomogla kad je bilo najteže. Nadam se da će sve te dobre ljude koji mi pomažu, nagraditi onako kako treba i da im nikada neće ništa zafaliti – rekao je Srba.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Bolesti ga godinama ne zaobilaze. Zbog slabog imuniteta, podložan je raznim virusima. Odležao je žuticu, imao psihičke i srčane probleme, u dva navrata upalu pluća… Često oseća bolove u rukama, nogama, a i likom je pre vremena ostario.
"Kuća" gde stanuje sa bratom Novicom je stara škola. Unutra imaju jednu veliku prostoriju, krevete i šporet. Novica je za razliku od brata fizički jak, pa često odlazi u planinu, gde seče grane i na leđima donosi. Imaju drva da se ogreju i da Srba zgotovi nešto za jelo. Kao i svi, ipak, nadaju se boljim vremenima.
– Novica me čuva i lepo se slažemo. Jedan bez drugog ne možemo. Zajednička sudbina nas drži da budemo prava braća. Ceo život znamo samo za muku i bol. Pristigla donacija te dobre žene iz Australije mnogo će nam značiti u narednim danima, da imamo bar za ono najosnovnije. To nam i donosi mir, jer sigurno nećemo gladovati.
Čitaoci "Vesti" odranije su nam pomagali i to često. Da nisu to učinili, ko zna šta bi se desilo samnom i bratom. Zahvalni smo svima njima, kao i Rajki. Privržen sam Bogu i veri. Zato ću se za sve njih uvek moliti, da im Svevišnji blagoslovi domove i donese zdravlje, mir i radost – rekao je Srba.
Prošlost ga najviše mori– Nije mi lako. Ponekad samoća, a često sećanja na sve proživljeno stvaraju nepodnošljivu teskobu. Tad uzmem i radim ono što mogu, što mi zdravlje dopušta. Ljuštim krompir, pravim ručak za brata i mene. Idem i po vodu više puta do obližnje česme. Gledam kako napreduje rasad s malo paradajza i paprike u našem malom plasteniku, koji smo sami napravili drvenim kocima i poklonjenim najlonom. Sve, samo da zaboravim na užase – kaže nam Srba. |
