Vlasti u opštini Dečani uprkos pozivima SAD i međunarodne zajednice već četiri godine odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova kojom je potvrđeno da 24 hektara zemljišta pripadaju manastiru Visoki Dečani, a profesor Ustavnog prava iz Prištine Riza Smaka i sociolog Ismailj Hasani za Kosovo Onlajn navode da je situacija po ovom pitanju sada jako komplikovana.
– Odluke Ustavnog suda su obavezujuće bez obzira na koga se one odnose. Opština Dečani ne poštuje odluku Ustavnog suda, ali ne postoji pravna sankcija zbog toga. U ovom slučaju Vlada Kosova ništa ne može da uradi, ovo je više pitanje političkog karaktera i nadam se da će se ono rešiti u okviru dijaloga – kaže Smaka za Kosovo Onlajn.
Profesor sociologije religije Ismailj Hasani ističe da odluka Ustavnog suda ne može da se ospori, već mora da se sprovede. Međutim, on smatra da su ljudi u kriznim situacijama skloni “stvaranju” viška religije što dovodi do poremećaja društvenih odnosa.
“Važnost za kosovsko društvo“
Hasani smatra da se spor oko zemljišta između manastira Dečani i lokalnog stanovništva mora rešiti kroz dijalog i podseća da prema Ahtisarijevom planu SPC ima eksteritorijalni status.
Socilog Hasani napominje za Kosovo Onlajn da je manastir Visoki Dečani važan deo istorije, ne samo za Srbe, nego i za celo kosovsko društvo.
– Dolaskom Slovena na ovim prostorima pronađeni su temelji religijskih hrišćanski hramova koje su gradili lokalni meštani. Mi znamo šta su Turci radili u to vreme, jednom su pokušali da ga pretvore u džamiju, zatim su uzimali harač od pravoslavaca. Znamo i da hrišćani nisu bili samo Sloveni – objašnjava Hasani.
On podvlači da manastir treba gledati kao jednu zajedničku kulturno istorijsku vrednost i dodaje da su taj hram kroz istoriju sačuvali ljudi različitih veroispovesti.
Hasani navodi da su pre sukoba 1999. na spornom zemljištu postojala dva velika agro kompleksa, “Apiko” i “Iliria” i dodaje da se situacija dodatno iskomplikovala kada se u celu priču umešalo i društvo istoričara Dečana. Da podsetimo, ovo udruženje je prošle godine izašlo sa skandaloznom tvrdnjom da su Visoki Dečani manastir albanskih pravoslavaca.
– Bez obzira na njihovu kompetentnost, pre nego što se otišlo na suđenje trebalo je da stvar preuzmu Akademije nauka i umetnosti Srbije i Kosova. Teško je sada rešiti taj problem, iako imamo odluku suda spor ostaje – smatra Hasani.
Lokalne vlasti u Dečanu tvrde da su srpske vlasti 90-ih godina poklonile oko 24 hektara zemljišta SPC, pa su tamošnji meštani 1999. godine ponovo ušli u spor sa manastirom oko zemljišta. Tada je Okružni sud doneo odluku da imovina pripada radnicima preduzeća “Apiko” i “Iliria”.
Ovu odluku manastir Dečani dao je Ustavnom sudu Kosova na razmatranje, koji je 2016. godine presudio da je 24 hektara zemljišta u manastirskom vlasništvu.
Opština Dečani međutim odbija da sprovede ovu odluku Ustavnog suda jer to zemljište, kako kažu, predstavlja “razvojni potencijal Dečana“.
Sociolog religije Hasani kaže da se zbog tog spora oko zemljišta izgubila svaka veza između bratije manstira i lokalnih meštana, što je prema njemu jedna ružna slika.
“Srušeni mostovi saradnje“
– Ako je Kosovo odlučilo da bude multietničko društvo nisu smeli da budu srušeni mostovi saradnje – kaže Hasani.
On ponavlja da nema ničeg spornog u vezi zemljišta nakon odluke Ustavnog suda u korist manastira, ali napominje da je svakodnevni život između Srba i Alabanaca nešto drugo.
– Problemi će biti svakodnevni, ne može se rešiti odlukom suda svakodnevni život između ljudi, meštana koji su odlučni da brane to zemljište. Vidim velike poteškoće u sprovođenju te odluke ako se ne vratimo razumu i ako se ljudi koji žive u tom hramu ne sporazumeju sa lokalnim stanovništvom i nađu zajedničko rešenje za korišćenje tog zemljišta – navodi Hasani.
Hasani na kraju ističe da je bio u poseti jednom pravoslavnom manastiru u blizini Istoka u čijem je posedu velika zemlja koju obrađuju monahinje dok meštani albanske nacionalnosti žive u neposrednoj blizini.
– Tamo nema nikakvih problema. Znači ovo sa manastirom Dečani je politička stvar i žao mi je što je došlo do toga, jer nije trebalo da dođe do situacije da se ljudi gledaju popreko – zaključuje sociolog Hasani.
