Kompanija Jadranski naftovod (JANAF) potvrdila je da će nastaviti sa normalnim isporukama nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) i posle 15. maja u skladu sa važećim ugovorom. JANAF je sa kompanijom NIS koja je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom, sklopio Ugovor o transportu sirove nafte za period od 1. januara do 31. decembra 2022, kojim su rezervisani transportni kapaciteti JANAFA po načelu “puno za prazno” u ukupnoj količini od 3,2 miliona tona, plus/minus 10 odsto.
JANAF je prethodno krajem marta saopštio da je sankcijama EU prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu obuhvaćen i ugovor o transportu sirove nafte sklopljen sa NIS-om, ali je u petak 22. aprila naveo da je Uredbom Saveta Evrope donetom početkom meseca, a kojom je Srbija izuzeta iz paketa restriktivnih mera Brisela koje se odnose na uvoz nafte i gasa iz Rusije, omogućen nastavak izvršavanja ugovora.
– Društvo JANAF će svakodnevno pratiti razvoj događaja, kao i mere vlade Hrvatske, EU i nadležnih institucija – obavestili su iz ove kompanije kojom upravlja Hrvatska i koja se kotira na Zagrebačkoj berzi.
Stručnjak za energetiku Nebojša Atanacković rekao je za “Vesti” da je ova najava JANAF-a dobra vest i da je ona samo potvrda informacije koja je na snazi od početka aprila.
– Jadranski naftovod je privatna kompanija i ona se dogovara sa NIS-om oko cene isporuke nafte, a ugovori već postoje. Ne verujem da će se nešto oko toga menjati, jer je reč o saradnji dve kompanije koja traje godinama i nikome nije u interesu da se ona prekine – kazao je Atanacković, koji je i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
JANAF inače ne posluje direktno na ruskom tržištu, ali ima ugovor sa NIS-om u kome je Gaspromnjeft vlasnik 56,15 odsto akcija, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Republike Srbije, a 13,98 odsto akcija poseduju mali akcionari.
Kao moguće rešenje da ukoliko dođe do prekida snabdevanja Srbije naftom Jadranskim koridorom zbog evropskih sankcija Rusiji, pominjali su se i alternativni pravci, ali i solucija da država otkupi deo akcija NIS.
Međutim, predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić rekao je posle odluke EU o nastavku transporta nafte JANAF-om da je time stavljena tačka na razmatranje srpske strane da preuzme kontrolni paket akcija od ruskog Gaspromnjefta. Kako je tada objasnio, vlasništvo NIS-a je takvo da država Srbija čak i da preuzme akcije od malih akcionara ne može da bude većinski vlasnik.
– Pitanje je i koliko bi malih akcionara uopšte želelo da ustupi svoje akcije državi. I taj posao bi veoma dugo trajao – rekao je Vuletić.
Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković objasnila je za “Vesti” da postoje i druge alternative za uvoz sirove nafte, ali da su one teže izvodljive, skuplje i ekološki manje bezbedne.
– Tu postoji potencijalni problem, jer je pitanje da li bismo mogli da je dopremamo i baržama od Crnog mora, preko Rumunije i Bugarske, jer bi i one mogle da obustave taj tranzit ako im Brisel naredi – kazala je ona i i naglasila da Srbija svakako neće ostati bez goriva.
Jedini pravac snabdevanja
Pravac snabdebvanja preko JANAF-a je inače jedini put kojim se sirova nafta koja tankerima stiže do terminala u Omišlju dalje cevovodima doprema u Srbiju, a koju NIS prerađuje u Rafineriji nafte u Pančevu. Od ukupnih količina nafte koju Srbija uvozi, 45 odsto je iz Iraka, 10 iz Kazahstana, oko 1 odsto iz Norveške, dok iz Rusije stiže oko 16 odsto nafte.
Rezerve za četiri dana
Sve kompanije u Srbiji koje stavljaju naftne derivate na tržište, od 1. jula moraće da imaju operativne rezerve koje će ove godine biti na nivou od četiri dana svoje prosečne prodaje u prethodne tri godine. Kako kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović, svaka naftna kompanija moraće iz svog kapitala da uloži novac u te rezerve što će povećati troškove stavljanja goriva na tržište. Za formiranje strateških rezervi naftnih derivata za 61 dan prosečne dnevne potrošnje do kraja ove godine, Srbija se obavezala evropskom direktivom kroz dažbinu preko cene goriva i iz nje se za to već izdvaja 2,6 dinara po litru.
