Posle inspirativne partije protiv Huventuda, 18 poena i pobedničkim šutevima, Kevin Panter je protiv FMP Železnika potpuno zatajio. Nula poena u koloni, 0/5 za tri, 0/1 za dva, a opet su crno-beli uspeli da isplivaju i izbore se sa vrlo dobrim “Panterima”.
Bilo 15 poena prednosti, u finišu nepotrebna drama?
– Da, nepotrebno, morali smo to da rešimo. Oni su bili agresivni i ušli smo u problem. Posle smo ispravili greške koje smo napravili i to je to.
Dobio si udarac zbog kojeg si morao da napustiš igru, pa si se posle vratio?
– Ok sam, dobro sam… Malo sam rame istegao. Bili su agresivni, povukli mi rame, ali sam ok.
Koliko je važno da u meču u kojem šuterski ne blistaš radiš druge stvari za tim?
– To je ekstremno važno… Večeras su igrači rivala uradili posao da ja ne postignem poene. Mnogo puta kad mi ne ide, neću popraviti situaciju ako uporno pokušavam da poentiram. Tada je važnije razigravati saigrače. U utakmicama kada je protivnik ekstremno agresivan, ne možete baš da insistirate na šutu jer ćete gubiti loptu, uzimati nerezonske šuteve. Tako da sam večeras samo pokušavao da brzo dodajem jer sam odmah imao dvojicu na sebi. To je bila naša prednost pa sam se brzo oslobađao lopte i pravio višak na drugom delu terena.
Brajs Džons je rekao da me svi mogu pobediti, samo da to ne bude Panter, jer ako od njega izugbim neće moći da se živi od njega. Barem je on srećan što si ostao bez poena.
– Pobedili smo, ne zanima me, kad dođemo u Njujork biće treš toka. Znam Brajsa otprilike od srednje škole, on je moj čovek, moj brat dugo već. Znamo se dugo. Bilo smo zajedno u Los Anđelesu. Obojica smo iz Njujorka, znamo iste ljude, zaista smo bliski.
Naredne nedelje je veliki derbi, specijalna utakmica za tebe, kako se osećaš?
– Bićemo spremni. Svi to čekaju. Neću pričati mnogo o tome ove nedelje, jer ću biti zauzet da odgovaram na pitanja.
Kakav je osećaj izaći kao protivnik pred publiku koja te je bodrila pre dve sezone?
– Biće ludo, čoveče, biće ludo…
