Interesovanje za predavanje vladike Andreja koje je održano u okviru tradicionalnih Duhovnih razgovora u organizaciji srpskog prosvetnog i kulturnog društva SPKD "Prosjveta" iz Beča je bilo veliko, o čemu najbolje govori sala koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
Govoreći o temi biblijskih pesama, vladika Andrej je podsetio da je već Sveti apostol Pavle razlikuje tri katergorije crkvenog pesništva, a to su psalmi, himne i pesme. U Starom zavetu jevrejskom narodu otkrivena jedna važna vrsta pesama, a to su takozvane biblijske pesme, kojih ima devet.
"Zato i u hrišćanskoj crkvi danas naše glavno bogoslužbeno himnografsko štivo je kanon odnosno pesme kanona u kojima takođe ima devet pesama. To je upravo zbog toga što u Starom zavetu ima tih devet pesama", objasnio je vladika.
Negovati duhovni život Srba
U ime organizatora prisutnima se na velikom odzivu zahvalio predsednik SPKD "Prosvjeta" Srđan Mijalković podsetivši na važnost negovanja duhovnog i kulturnog života Srba, gde god da se nalaze.
On je ovom prilikom pozvao prisutne da dođu na četvrti tradicionalni Srpski novogodišnji koncert, koji će biti održan danas u svečanoj sali Trećeg bečkog okruga na adresi Karl Borromaus Platz 3.
On je takođe dodao da su od samog početka u hrišćanstvu postojale himne koje su imale karakter učenja crkve, te da su sveti oci Jovan Damaskin, Andrej Kritski i Kozma Majunski to ogromno blago hrišćanskog muzičkog stvaralaštva uzeli i obrazovali u jednu vrstu himnografije koja se zove kanon.
"Imajući devet biblijskih pesama oni su načinili devet crkvenih pesama, i to na taj način što svaka pesma koja se peva mora da ima jedan stih biblijskih pesama i zato se jedan stih i jedna pesma zovu stihira. I ovo što mi upravo svakodnevno činimo u našem hramu, to je u stvari pevanje stihira", objasnio je vladika.
Gost pojac iz Grčke
Takođe, vladika je dodao da narod koji dolazi u crkvu može malo da se razume u sve to, ali da je možda mnogo važnije da oseća nešto što je božanski poredak.
Gost na predavanju je bio i grčki duhovni pojac Petros Kirijakou.
On je takođe ukazao i na to da su Jovan Damaskin, Andrej Kritiski i Kozma Majunski bili sabraća u velikoj lavri hrama Svetog Save Osvećenog koji se nalazi između Vitlejema i Mrtvog mora i koji je imao veliki uticaj na celokupno duhovno stvaralštvo našeg Svetog Save, koji upravo po njemu dobio svoje monaško ime.
"Kada mi danas pevamo u našoj crkvi jutrenje ili večernje sve ono što pevamo je naslonjeno na biblijske pesme. O tome je i Sveti Sava vodio računa prilikom prevođenja crkvenog stvaralaštva sa grčkog jezika na starosrpski i kada je počeo da sastavlja tekstove za srpske svetitelje", objasnio je vladika Andrej.
