Futsal ekipa Rejdersa iz sidnejskog predgrađa Murbenk trijumfovala je u velikom finalu Druge premijer lige u NSW protiv Bumeranga 3:2, a glavne uloge u uspehu odigrali su naši momci – Jovan Miladinović i braća Goran i Slaven Ljuboja.
U finalu odigranom u Duralu, Rejdersi su od prvog napada krenuli silovito, a Miladinović je načeo mrežu rivala iz Kanbere. Na poluvremenu je bilo 2:0, a u nastavku su igrači Bumeranga uspeli da se vrate u meč i smanje na 2:1.
Međutim, to nije poljuljalo samopouzdanje Miladinovića i braće Ljuboja koji su nastavili da vode svoj tim ka pobedi. Ubrzo je bilo 3:1, ali je sastav iz Kanbere ekspresno uzvratio.
Usledila je šok završnica u poslednja tri minuta, ali su Rejdersi izrdžali pritiske Bumeranga i okitili su titulom prvaka u malom fudbalu.
Rejdersi su familija
Posle dodele trofeja, emotivni Slaven Ljuboja je izjavio da je tim Rejdersa u futsalu prava porodica i da je na tim temeljima izgrađen njihov uspeh.
– Bilo je to jedno od najboljih velikih finala u kojima sam bio i bilo je neizvesno do samog kraja. Ovaj klub mi znači ceo svet i posvetio sam mu 10 godina karijere. Zato sam na kraju i pao na kolena i tako proslavio naš veliki uspeh – rekao je Ljuboja.
Posle velike pobede, Slaven je podelio utiske sa “Vestima“, osvrnuo se na svoju karijeru i druženje sa saigračem Jovanom Miladinovićem.
– Igramo zajedno 10 godina za futsal tim Rejdersa u Premijer ligi NSW. Za to vreme ovo je bilo naše sedmo finale. Inače, Jovan, moj brat Goran i ja igramo zajedno mali fudbal još duže, nekih petnaestak godina – ističe Slaven.
Kako nam je rekao, za više od dve decenije karijere ovo finale je bilo najvažnije za njega.
– Još pre početka sezone svi su nas otpisali. Razni su govorili da smo previše stari i da imamo istu ekipu kao pre 10 godina. Ali, mi smo kao familija i svako zna svoju ulogu u timu. Mi imamo nešto što mlađe ekipe nemaju, a to su vatra i snaga koji su stvarani tokom pune decenije zajedničkog igranja i druženja izvan sporta – otkriva Ljuboja.
Titula za rođendan
Inače, Rejdersi su se u veliko finale plasirali na Slavenov 34. rođendan, 17. decembra, a dan kasnije uzeli su šampionsku titulu.
– Posebno mi je drago zbog toga. Inače, raspored je stvarno bio težak za nas starije igrače. Nismo imali vremena ni da slavimo ni da se čestito odmorimo. U finalu smo pritom igrali protiv Bumeranga koji ima mladu ekipu sa igračima koji igraju i za reprezentacije Australije i Libana u malom fudbalu. Ali, mislim da nam je u finalu upravo iskustvo puno značilo i bilo presudno. Ja sam kao igrač i trener rešio da odigramo taktičku utakmicu, pozicionu igru sa agresivnom odbranom i izmenama igrača na svaka dva-tri minuta – objašnjava Ljuboja pobedničku strategiju.
Najdraža od svih 13 titula
Za Slavena Ljuboju je ovogodišnja titula u Drugoj premijer ligi NSW iznad svih dosadašnjih.
– Jovan i ja sa 34 i moj brat Goran sa 36 godina imali smo veliku minutažu i zajedno sa našim saigračima zaslužili smo ovaj trofej. Jovan je u finalu postigao prvi gol, a posle utakmice mi se zahvalio na ukazanoj šansi da još jednom na visokom nivou igra sport koji voli i u koji smo svi zajedno uključeni više od pola naših života. Pobede kao ova su za večnost. Osvojio sam 13 državnih titula, ali ova je bila za sva vremena i jedna koju nećemo nikad zaboraviti – zaključio je Slaven.
