Mnogi se još sećaju devetogodišnjeg dečaka Gojka Đurića iz sela Ljeljenča kod Bijeljine i njegovih prolivenih suza zbog teško bolesnog oca Petra, nemaštine i majčinog odlaska. Mnogi još pamte kako je ovaj mališan sam pomagao ocu, sekao drva, hranio ga i bodrio u muci. A ponajviše čitaoci "Vesti", koji su sa svih strana sveta slali donacije, pakete i lično obilazili ovu nesrećom rasturenu porodicu. Nakon golgote kroz koju su prošli Gojko i njegov otac, sreća je zakucala i na njihova vrata, pa godinu dana nakon što su ih upoznali naši humani zemljaci – konačno žive život dostojan čoveka.
Njih dvojica spokojno čekaju zimu u svojoj novoj montažnoj kući, u koju su se uselili u decembru prošle godine, a čiju su izgradnju finansirali grad Bijeljina i mnogi sponzori. Novi dom Đurića koštao je 22.000 evra i ima 75 metara kvadratnih i garažu.
Ni Petar, a ni Gojko nisu ni slutili da će im se život iz korena promeniti za samo godinu dana, od kada je njihova tužna sudbina dospela u javnost. Sada imaju kuću, traktor, automobil, televizor, laptop… u ostavi je dovoljno hrane, u ormanima dovoljno garderobe, a iza kuće dovoljno drva za zimu. I najveća želja ovog mališana da se njegovom ocu spase noga, kojoj je pretila amputacija, izgleda da je uslišena. Uprkos lošim lekarskim prognozama, demobilisani borac Gojko je nakon odlaska u Teslić i lečenja kod jedne doktorke odbacio štake, potom i fiksator, tako da trenutno hoda bez ikakvih pomagala. Dakle, čuda se ipak dešavaju… Ako čvrsto verujemo u njih.
