Medijska priča da bi Pariz krajem leta mogao da bude domaćin sastanka delegacija Beograda i Prištine, a u prisustvu francuskog predsednika Emanuela Makrona i predstavnika SAD i Rusije, već neko vreme lebdi u vazduhu bez odgovora. Ova saznanja o pariskoj konferenciji stigla su iz “Albanijan posta”, a ovaj medij navodi da bi cilj trebalo da bude pokušaj relaksacije odnosa Beograda i Prištine.
– To treba da bude drugi susret Aljbina Kurtija sa Aleksandrom Vučićem posle berlinskih razgovora, a očekuje se da jedna od glavnih tema bude formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) – navode oni.
U ponedeljak se navršilo osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma kojim je predviđeno i stvaranje ZSO, ali se to još nije dogodilo. Beograd insistira da Priština ispuni ovu tačku sporazuma, a Kurti je isključiv da na “Kosovu u skladu sa tamošnjim Ustavom, ne može da bude formirano jednoetničko udruženje”. Priština zahteva i da se na sastanku govori o otkrivanju navodnih masovnih grobnica Albanaca u centralnoj Srbiji.
Predsednik RF Vladimir Putin je u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u februaru kazao je da se Rusija zalaže za kompromisno rešenje kosovskog problema koje mora da odobri SB UN. On je ponovio da Srbija može da računa na podršku Rusije u tom i drugim važnim pitanjima.
Faktor mira
Prema rečima nekadašnjeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Živadina Jovanovića, nema održivog i uravnoteženog rešenja kosovskog pitanja bez učešća Rusije.
– To je moj davnašnji stav, jer Rusija je bila nezaobilazni faktor mirovnog procesa 1999. godine posle agresije NATO na SRJ koja je za posledicu imala odvajanje Kosova – podseća Jovanović za “Vesti”.
Zato Jovanović pita kako objasniti činjenicu da Zapad danas izbegava Rusiju u rešenju kosovskog pitanja kao posledice agresije NATO.
– Te 1999. godine, u doba Borisa Jeljcina, učešće Moskve je bilo neophodno, a danas očekuju da Vladimir Putin mirno posmatra rešenje pitanja Kosova i Metohije. Očito se Zapad služi lukavstvom da zadrži po strani Rusiju kao 1938. kada se dopustilo Hitleru da okupira Sudetsku oblast zbog navodne ugroženosti nemačke manjine u tom delu tadašnje Čehoslovačke. Pokazalo se da to nije moglo bez Rusije i da je tim potezom zapad otvorio vrata Drugom svetskom ratu – kaže Jovanović.
Globalna sila
On napominje da Rusija inače ima važnu ulogu u tom procesu kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, pa do konačnog ishoda ne može da se stigne bez nje.
– Rusija je globalna sila i neće dozvoliti da joj se uloga svede na dizanje i spuštanje ruke u Savetu bezbednosti. Ona ne može da dozvoli da Zapad sprovede to što želi, a to je da je svede na pukog glasača – kaže Jovanivić i ističe da je za aktivnije učešće Rusije u kosovskom pregovaračkom procesu neophodno da to Srbija zatraži.
Opasnost po Evropu
Prema rečima Živadina Jovanovića prihvatanjem otcepljenja Kosova srušio bi se sistem mira i bezbednosti u Evropi.
– Zapad očito ponavlja greške iz Drugog svetskog rata. Mir u Evropi se ne može obezbediti tako što će se Srbiji nametnuti rešenje u interesu NATO, SAD i Nemačke. Rešenje bez Rusije nije uravnoteženo, već nakrivljeno na jednu, zapadnu stranu – ukazao je Jovanović.
EU kamen oko vrata
Da je Moskva već uključena u kosovski proces kao članica Saveta bezbednosti UN, ukazuje za “Vesti” i politički analitičar Dragomir Anđelković. Međutim, on smatra da nije realno da se Rusija nađe u tehničkom procesu iz dva razloga.
– Prvi razlog je što je Srbija u vreme predsednika Borisa Tadića napravila grešku i prebacila pitanje Kosova na EU, a drugi su zategnuti odnosi sa zapadom, zbog kojih je malo verovatno da Moskva bude pozvana u pregovore – kaže Anđelković i ističe da svakako u procesu o pitanju Kosova bez ruskog stava nema rešenja ni sprovođenja.
Vučić: Ne očekujem pritiske
Aleksandar Vučić je rekao da će uskoro dva puta ići u Brisel i da će tokom prve posete razgovarati sa šefom evropske diplomatije Žozepom Borelom, komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, a verovatno i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
– Biće to važna poseta, razgovaraćemo o svim temama. Ne očekujem pritiske, već konstruktivne, važne i dobre razgovore za Srbiju – kazao je Vučić.
Tu smo da pomognemo
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko naglašava da Rusija i bez učešća u dijalogu ima mogućnosti da utiče na pitanje Kosova, a da je uvek spremna, ako Beograd bude imao takav interes, da razmotri uključivanje u taj proces.
– Ne znam za mogućnost da predstavnik Rusije posreduje na pariskom sastanku i to mi liči na izmišljotinu. Međutim, Rusija je već uključena u proces kao stalna članica Saveta bezbednosti, a poznato je da je bilo kakvo rešenje kosovskog problema moguće samo u SB UN i pod njegovim okriljem. Ako Beograd bude imao interes za uključivanjem Rusije (u pregovarački proces), spremni smo da to razmotrimo. Ali u svakom slučaju Rusija kao stalna članica SB UN i bez učešća u ovom dijalogu ima dosta mogućnosti da da bude prisutna i da utiče na pitanje Kosova i regiona kao i drugih međunarodnih pitanja – kazao je ambasador Bocan-Harčenko.
On je podsetio da je dijalog dobio podršku Generalne skupštine UN i to međunarodna zajednica treba da ima na umu.
Veliki imaju preča posla
Bivši ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović smatra da je preuranjeno da se za istim stolom uz EU zvaničnike nađu i predstavnici SAD i Rusije.
– Za rešavanje pitanja Kosova, prema njegovim rečima, potrebni su dobra volja i ujednačavanje stavova. Veliki sada imaju preča posla od Kosova – tumači Jevremović za “Vesti” uz napomenu da se Rusija upravo našla u izmišljenom incidentu sa Češkom koja je optužila za umešanost u eksploziju u skladištu municije na jugu te zemlje 2014. godine.
Inače, Moskva je na proterivanje njenih diplomata iz Češke odgovorila poslavši kući češke diplomate. Sličan problem ima i sa SAD, odakle je proterano njenih deset diplomata zbog navodnog mešanja Moskve u američke izbore na strani Donalda Trampa.
Smeta i humanitarna akcija
Pripadnici Kosovske policije priveli su u Vučitrnu novinarku Tamaru Grujić koja realizuje humanitarnu emisiju “S Tamarom u akciji”. Ona realizuje projekat obnove nekoliko kuća za socijalno ugrožene Srbe na Kosmetu. U sklopu tih aktivnosti želela je da u Vučitrnu snimi Most braće Voinovića i stari grad Kaljaju. Međutim, policija ju je tom prilikom privela s ekipom.
Komandir Kosovske policije za region Jug, Avni Zahiti, kaže da je policija u Kaljaji naišla na nekoliko ljudi koji su fotografisali.
– Radi provere identiteta, osam državljana Republike Srbije sprovedeno je u policijsku stanicu. U vezi sa ovim postupkom, kontaktiran je tužilac i nakon provere svi su pušteni – naveo je Zahiti.
Kancelarija Srbije za KiM ocenila je da je ovo nastavak šikaniranja i maltretiranja novinara iz centralne Srbije kojima vlasti u Prištini mesecima onemogućavaju da rade svoj posao.
