Onda sledi pravnička logika – da oni nisu prošli kroz crveno, točkovi "audija" bi ih samo zaprašili zbog velike brzine. Ubica dakle ne može krivično da odgovara za teško ugrožavanje učesnika u saobraćaju sa smrtnim ishodom, iako je prekoračio brzinu i bio pod dejstvom alkohola?!
Ali da je vozio 100 kilometara sporije, što su saobraćajni propisi i nalagali, imao bi mogućnost da zakoči i tako izbegne ovako tragičan ishod saobraćajnog udesa, jednog u nizu protekle nedelje.
Dakle, šta je starije: kokoška ili jaje?
Pravo je samo odštampano slovo na papiru ukoliko u sebi ne sadrži pravdu. A pravde nema kada se takav "pobesneli Maks" pusti na slobodu da se ponovo razmeće po drumove, što će po svemu sudeći i biti ishod celog slučaja.
U isto vreme kad su novine izveštavale o ovoj tragediji, sliku o stanju na srpskim drumovima, a još više u srpskom pravosuđu, upotpunila je i vest da je bivši zamenik generalnog direktora Srbijagasa dobio veću kaznu od prvobitno presuđene.
I taman se ponadate kako sud pooštrava kaznenu politiku za pijane i raspamećene vozače, kad ono – sic!
Umesto godinu i po dana, Apelacioni sud u Novom Sadu mu je dodelio dve godine zatvora zbog ubistva 15-godišnjeg dečaka! I da, umesto dve godine, biće mu posle izlaska iz kazamata oduzeta dozvola na tri godine.
Dečko je išao u obližnju piceriju da kupi picu kad je na njega naleteo "audi". Direktor se u pijanom stanju, sa 1,9 promila alkohola u krvi, vraćao sa neke večere kada je pokosio dečaka na biciklu. Da li treba reći da je umesto 50 vozio 83 km na sat? Te okolnosti, da je bio pijan i da je vozio prebrzo, kao da sudu nisu bile bitne toliko koliko da se uzme u obzir to da li je dečak imao osvetljen bicikl. Jer, to je olakšavajuća okolnost za pijanog direktora!
Za ovo delo je predviđena najmanje dvogodišnja kazna zatvora, ali prvobitni sud presuđuje ispod tog minimuma.
Zašto?
Možda ste pomislili da je to zato što se radi o moćnom čoveku iz novosadske varoši koji može što mu se hoće, pa u to vreme i na uticajnoj funkciji zamenika direktora Srbijagasa? Sigurno rezonujete – kad Vučićeva "buldožerka" Zorana nije mogla da smeni Bajatovića, kako jedan lokalni sud može njegovog zamenika da smesti iza rešetaka na duže staze?
Ma ne, grešite!
Nije naš sud podložan pritiscima i kovertama. Nikako.
Kako je protumačila portparolka suda u to vreme, jedna od onih mladih i po pravilu zgodnih pravnica, okolnost zašto je presuda ispod zakonskog minimuma je i ta što se otac stradalog dečaka nije pojavljivao na suđenju, pa dakle nije pokazivao dovoljnu zainteresovanost za sudski proces! Čak, zamislite, nije tražio ni odštetni zahtev!
Da li treba reći da je nesrećni samohrani otac više mrtav nego živ posle smrti jedinca. Da mu je groblje postalo druga kuća. Da sve čini da se što pre pridruži sinu na onom svetu i da skrhan bolom kakav postoji samo kod roditelja koji nadživi sopstveno dete, ni ne razmišlja o kažnjavanju vinovnika zločina.
U takvim situacijama, sasvim ljudskim, država preuzima kormilo isterivanja pravde.
Ali, avaj! U Srbiji nema ni pravde ni prava.
