I dok pojedini poslodavci u Australiji otpuštaju radnike, drugi, kao što su vlasnici frizerskog salona, ne uspevaju da nađe kvalifikovane radnike.
Podaci Biroa za statistiku (ABS), koji su objavljeni krajem prošle nedelje, pokazuju da je 4.300 ljudi izgubilo posao u aprilu, a nacionalna stopa nezaposlenosti porasla je sa 3,5 na 3,7 odsto.
Prema oceni ekonomista, biće da se tržište rada u Australiji približava prekretnici, i da može da se očekuje da će u narednim mesecima biti sve manje mogućnosti za zapošljavanje.
Pa, i pored toga, pojedini stručnjaci su mišljenja da će Banka državnih rezervi (RBA) ipak podići ponovo kamatnu stopu gotovine, sve sa namerom da suzbije ekonomske aktivnosti i definitivno istisne inflaciju, iz privrede, u narednim godinama.
Veće kamatne stope mogle bi da dovedu do daljeg gubitka posla i veće nezaposlenosti u narednih godinu ili dve, čineći potragu za poslom konkurentnijom, za ljude koji već traže posao.
I dok bi pojedini poslodavci, kao na primer frizeri, želeli da se omogući dolazak kvalifikovanih radnika, jer se bori sa ozbiljnim nedostatkom osoblja, ekonomisti primećuju, da će namera da se odobri ulazak većeg broja imigranata, pomoći da se ublaži neki nedostatak radne snage. Međutim, za to vreme, osobe koje su potrazi za poslom i dalje muku muče da ga nađu.
Primer Grejema Roua, starog 64 godine, nije usamljen. Kao mnogi slični njemu, i on se prijavio na stotine različitih poslova, onlajn, ali posao nije uspeo da nađe. Jedno je uspeo kod Ubera, kako bi imao mogućnost da plaća svoje račune.
Iako vožnju za Uber ne vidi kao stalnu opciju, mišljenja je da neće uspeti naći poslodavca koji će ga primiti, jer smatraju da će za tri godine ići u penziju.
– Postoji percepcija da ste prestari, da nećete imati nove ideje, a poslodavac može da nađe nekog ko je ili jeftiniji, ili samo mlađi i entuzijastičniji, koji donosi nove ideje – naglasio je Rou i dodao da i mladi pokušavaju da nađu bolje plaćene poslove i da će to sa rastom stope nezaposlenosti biti sve teže i teže.
Ekonomisti ističu da je broj slobodnih radnih mesta i oglasa u padu od sredine prošle godine.
Sredinom 2022. godine bilo je skoro jedno nezaposleno lice po slobodnom radnom mestu, ali sada na svakih 0,85 slobodnih radnih mesta dolazi otprilike jedna nezaposlena osoba.
Međutim, oba su još uvek blizu svojih istorijskih maksimuma, što pokazuje da i dalje postoji velika potražnja za radnicima u velikim delovima zemlje.
Glavni ekonomista vebsajta za nove poslove ’Seek’, Met Kavgil je istakao da i dalje ima 33 odsto više oglasa za posao u poređenju sa februarom 2020.
Međutim, taj broj će verovatno nastaviti da opada tokom ove godine.
– RBA očekuje da ćemo na kraju ove godine biti na stopi nezaposlenosti od četiri odsto u poređenju sa sadašnjim 3,7. To je prilično usporavanje i očekujemo da će to biti praćeno daljim padom oglasa za posao – istakao je Kavgil.
Nažalost, očekuje se, i da će neki Oziji ostati bez posla.
– To je u velikoj meri posledica rasta kamatnih stopa. Zaista nesrećna nuspojava je da će neki ljudi biti izbačeni sa posla – objasnio je Kavgil.
Rast nezaposlenosti
Podaci ABS pokazuju da se broj zvanično nezaposlenih povećao na ukupno 18.300 prošlog meseca.
Zaposlenost sa punim radnim vremenom opala je za 27.100 ljudi, a zaposlenost sa nepunim radnim vremenom je skočila za 22.800.
Onlajn oglasi
Ekonomista Komonvelt banke, Stiven Vu je rekao da se potražnja za radnom snagom, iako je još povišena, polako opada.
– Broj onlajn oglas za posao je u padu poslednjih meseci, a i povećao se broj kandidata po oglasu za posao. Smanjenje potrošnje domaćinstava i snažan rast ponude radne snage će verovatno dodatno pritisnuti stopu nezaposlenosti u narednom periodu – naglasio je Vu.
