Svi viđeniji pevači srpske estrade i po neki glumac okupili su se u utorak da odaju počast Tomi Zdravkoviću na dan kada je obeleženo 23 godine od smrti legendarnog pevača. Nakon obilaska njegovog grobnog mesta na Centralnom groblju u Beogradu, otkrivanja spomen-ploče u kući gde je nekada živeo, u prestižnom beogradskom hotelu predstavljena je knjiga "68 neispričanih priča o Tomi Zdravkoviću" koju je napisao Dejan Ćirić, a po ideji estradnog menadžera Baneta Obradovića.
Iako su prošle 23 godine od Tomine smrti njegova udovica Gordana, koja je zbog pomena došla iz Toronta i Tomin rođeni brat Novica nikako da jedno drugom pruže ruku pomirenja. Dok je čuveni pevač bio živ uzajamno su se poštovali, ali nakon njegove smrti između njih se isprečio zid ćutanja. Nisu se sreli na groblju, jer je Novica na bratov grob otišao rano ujutru i sam, ali su oboje bili na promociji knjige. Gordana je sedela u prvom, a Novica u poslednjem redu.
– Zaista ne znam šta se desilo. Možda se Novica posvađao sa mnom, ali ja se s njim nisam svađala. Među nama nikada nije bilo ružnih reči, ničega lošeg. Nekada smo se dobro slagali, ali posle Tomine smrti naši odnosi su zahladneli. Svako je otišao svojim putem sa nekom svojom pričom. Ja sam uzela dete i vratila se u Kanadu gde sam i upoznala Tomu i živela pre nego što sam se udala za njega – priča Gordana, koja je bila Tomina četvrta supruga i koja je s njim dobila sina Sašu.
x Da li ste u kontaktu sa ostalim članovima porodice Zdravković?
– Jesam, ostala sam u kontaktu sa Tomina dva brata, njegovom sestrom i njihovom decom. I sa Novičinom ćerkom iz prvog braka sam u kontaktu i svaki put kada dođem u Beograd vidimo se i ispričamo. Ne znam, samo sa Novicom je jednostavno tako ispalo. Nemam razloga, ni potrebe da ga pitam zašto je tako. Eto, ćutimo godinama i svako živi svoj život – iskrena je Gordana, koja u Beogradu ostaje desetak dana. Ostala bi i duže, ali je čeka posao, dok Tomin i njen sin Saša nije mogao da dođe zbog posla.
– Radim još uvek, frizerka sam i imam malu radnjicu. Život u Kanadi je težak, kao i svuda, ali ne žalim se. Volela bih da se vratim jednog dana u Srbiju, jer mi nedostaje, ali za sada je to samo pusta želja. Ipak, znam da ću se vratiti jednog dana – veruje Gordana koja u Kanadi sa manjim prekidima živi više od četiri decenije. Tomu, čoveka svog života kog nikada neće prežaliti, upoznala je u Kanadi, venčali su se kada je on već bio bolestan i dobili sina.
– Saša se bavi audio inženjeringom. Radi sa ozvučenjem i iz velikih kongresnih sala prenosi događaje. Muzikalan je, odlično peva, ali nikad nije želeo da postane pevač. Voli da sluša očeve pesme i uvek je govorio da se neće bavi muzikom, jer ne može da bude bolji od tate koji je bio jedinstven i neponovljiv. Nikada nije hteo da sebi krči put na osnovu očevog imena i uspeha.
|
I raj i pakao
Poslednji boem
|
