Ime Božice Bobe Nedeljković odavno se na prostorima alpskih zemalja vezuje se za božanstveni glas. Njena pesma se, naravno, nadaleko čuje, kako u matici tako i u regionu, ali sunarodnici iz Švajcarske vole da kažu da je Boba ponos dijaspore kako zbog pevanja tako i zbog njenog dugogodišnjeg angažovanja na očuvanju kulturne baštine. Ovih dana u produkciji kuće Raven Vision iz Požarevca, ova umetnica je u okolini tog grada, uradila spot za svoju novu narodnu pesmu “Pesmo moja, moja radosti” koja je rođena iz saradnje sa našim renomiranim kompozitorom i producentom Radetom Radivojevićem.
Kao lična karta
– Radivojević je za mene odavno bio pojam za dobru pesmu, od narodne preko popa do filmske muzike, koje su zauvek ostale zabeležene na srpskom muzičkom nebu. Privilegija je sa njim sarađivati, jer pruža poverenje i podršku solisti za koga stvara. Pri našem prvom susretu on je osetio da imamo isti muzički afinitet, razumeo šta želim, sa time se odmah složio i krenuo na posao. Čovek mi je ulio potpuni mir i poverenje u samu sebe. Prva pesma koju je komponovao za mene, a na tekst mog prijatelja, poete iz Petrovca Dragana Mlavskog, jeste “Cveta trešnja u planini”. Nju sam prvi put prezentovala u emisijama “Srbija na vezi” i u Jutarnjem programu RTS-a – započinje priču za “Vesti” Božica.
Ovu tek objavljenu “Pesmo moja, moja radosti” snimili su prošle godine, ali ju je zbog ove, kako kaže, globalne nesreće tek nedavno ekranizovala, a sada i zvanično objavila na svom Jutjub kanalu.
– Radio ju je onako baš za mene, osvrćući se na moj život koji provodim tamo negde daleko, na nostalgiju, ali i lepa sećanja na prošlost koja se prostire do danas i pruža, pre svega, optimizam. Rekao je: “Božice, mislim da vam ova pesma može biti vaša lična karta”, a ja sam dodala: “Da, moja, ali i svih onih kojima je fizički nemoguće da često grle svoje najdraže” – priseća se naša sagovornica.
Pesma je snimljena u njegovom studiju, ekranizovana u okrugu ergele Ljubičevo u Požarevcu, uz podršku Bobinih prijatelja umetnika, glumaca i muzičara, ali i komšija, članova porodice i divne dece koja su u svemu uživala.
Mladalačka ljubav i snovi
– Dva dana rada, metri snimljenog materijala koji je uspešno u moju viziju uklopio producent Zoran Gavrilović, direktor producentske kuće Raven Vision. Inače cela ideja priče i scenario je moj – zadovoljna je Božica.
Ona nam je otkrila scenario spota i potvrdila da su učestvovali i jahači konjičke policije iz Beograda koji su simulirali trku.
– Dečak i devojčica, Jana i Filip su igrali mene i moju mladalačku ljubav i mladalačke snove. Ta priča paralelno teče sa mojim sadašnjim povratkom, ponovnim susretom i oživljavanjem uspomena. Susret sa dragim prijateljicama na pijaci koju smo improvizovali. Time sam htela da prikažem taj naš običan život i lepotu susretanja, ali i naše prirodne lepote. Sam Rade je pošto je odgledao spot rekao da je oduševljen, ocenjujući ga kao optimistično, kulturno i zaista lepo i kvalitetno ostvarenje! A, Rade malo govori, ali to što kaže treba uzeti za ozbiljno. Svi koji su ovu pesmu prvi put čuli bili su oduševljeni, odmah im je ušla u uši i zvučala veoma pevljivo. Lepo, lako, nenametljivo, a lepljivo – ocenjuje Božica.
Promocija ovog videa i pesme se očekuje na programu RTS, a Boba ističe da je bilo u planu da sa ovom pesmom učestvuje na saboru narodne muzike, takmičarskog karaktera, u organizaciji Javnog servisa Srbije prošle zime, ali su je aktuelna situacija sa kovidom i neizvesnost oko putovanja sprečili u tome.
Vole je Švajcarci, Nemci, Italijani…
Božica je danas ponovo u pregovorima sa PGP-RTS u vezi pripreme drugog CD-a, u malo izmenjenom stilu.
– Stvaralaštvo naših predaka bi trebalo da nam bude podsticaj i dužnost da i dalje stvaramo u skladu sa tradicijom koju su oni postavili, ali sa udenutim duhom ovog vremena – kaže Boba i nastavlja:
– Zato će se na mom novom CD-u naći nove vlaške, ali i srpske pesme u narodnom maniru.
Inače, Božica Boba Nedeljković, koja lepotu pesama sa naših prostora pronosi Evropom, gde god naših ljudi ima, najbolje svedoči da se dobar glas daleko čuje. Zato se vrlo često dešava da njenu pesmu u dalekom svetu vole i Švajcarci, Italijani i Nemci što samo potvrđuje tezu da umetnost gradi najlepše kulturološke mostove. Baš kao Boba…
– Neka svako u ovaj život udene deo svoje lepote koju nosi i kolektivno ćemo biti srećniji. Muzika je jedan put – poručila nam je Božica Boba Nedeljković na kraju razgovora.
Na sceni od 2015.
Na našu muzičku scenu, Božica je stupila 2015. godine, u korpusu ne baš brojnih stvaralaca i umetnika koji čuvaju baštinu vlaške muzike! Te godine PGP-RTS je izdao njen prvi kompakt disk od osam pesama i devet numera vlaških izvornih pesama, nepoznatih autora, a koje su ostale u sećanju njenih predaka, pod nazivom “la izvor”- “Na izvoru”.
Osećajući se pozvanom da kroz nove muzičke aranžmane, njihovoj izvornoj lepoti utka novu energiju i da širu dimenziju, Božica je to i uspela da ostvari saradnjom sa renomiranim umetnikom na harmonici i aranžerom Aleksandrom Sofronijevićem. Sve pesme su prevedene na srpski jezik, a nekoliko njih je i ekranizovala u autentičnom prirodnom ambijentu gde su pesme i nastale. Spotovi su prikazivani u programima RTS, a dostupni su i na Jutjubu. Bilo je ovo pravo osveženje ljudima od ukusa, a pesme su ušle i u arhivu Radio Beograda.
Članica Homolja
Rođena je u malom selu Leskovac, tik kod Petrovca na Mlavi. Peva od malih nogu, a prva folklorna iskustva stekla je u zavičaju u kulturno-umetničkom društvu. Završila je Srednju hemijsku školu, a od 1989. godine, sa porodicom, nalazi se na privremenom radu u Švajcarskoj, u Gosauu kraj Sent Galena.
Međutim, vezu sa kulturnom sferom nije prekinula, već naprotiv ona biva sve jača učešćem u horu srpske duhovne muzike i aktivnostima u SFD Homolje u Gosauu. Kao umetnički rukovodilac, izvođač izvornih pesama, kreator i voditelj nebrojenih kulturno-umetničkih programa, nastojala je da ljubav prema srpskoj kulturnoj baštini i lepom izražavanju prenese na mlađe generacije.
Dve nagrade
Na takmičenjima naših kulturno-umetničkih društava Božica je dva puta ponela titulu najboljeg interpretatora izvornih pesama i to onih iz svog miljea – vlaškog. To joj dalo podsticaj da i sama istraži bogatstvo vlaške riznice, spozna njenu dubinu i širinu, ali je imalo i veliki značaj za spoznaju i učvršćivanje identiteta naših mladih na ovom prostoru.
