Za Bogdana Lukovića, invalida iz Ivanjice koji sam vodi brigu o svojoj 10-godišnjoj ćerki Kristini vreme kao da je stalo zaglavljeno u blatu života iz kojeg ovaj požrvovani otac ne pronalazi izlaz. Napušten od svoje supruge odmah nakon rođenja deteta, bolestan od multiple skleroze koja iz dana u dan sve više napreduje, bez krova nad glavom, Bogdan se prometejski bori da na put izvede svoju ćerkicu Kristinu, kojoj je i otac i majka.
Kristina i Bogdan žive životom nedostojnim za ovako požrtvovanog oca, te nije čudo što Bogdan često pominje narodnu izreku: “Onaj ko nas je kleo, nije dangubio” koja u sebi sadrži svu muku sa kojom se suočavaju njegova ljubimica i on. Kako se sada snalaze, ispričao nam je ovaj nesrećni čovek, koji iako se jedva kreće, svakog dana do škole ispraća svoju miljenicu, a pošto smo mu prosledili pomoć od 250 evra, dar humanih penzionera iz Ciriha.
– Eto, kada je prodata kuća u kojoj smo Kristina i ja živeli kao podstanari, morali smo se da se iselimo, a nismo imali gde. Srećom, na dva-tri meseca nas je u kuću primio moj prijatelj, a leto smo proveli u selu udaljenom od Ivanjice oko 20 km, u kolibi na mojoj očevini. Međutim, leto je prošlo. Kristina mora u školu zbog čega smo morali da se vratimo u Ivanjicu. Sada smo kod drugog prijatelja koji nas je primio pod svoj krov, ali to nije rešenje. U Ivanjici je teško pronaći podstanarski stan, ono malo stvari što imamo razmešteno je kod komišija i kad sve saberem i oduzmem, sa detetom sam praktično na ulici. Za sada pronalazim način da Kristina ne oseti moju muku, ali i ona ima sve više pitanja na koja ja nemam odgovore – rekao je Bogdan Luković, novinarima “Vesti”, dodavši:
– Imam mnogo problema, a 250 evra koje mi je preko redakcije “Vesti” poslao Srpski penzionerski klub iz Ciriha mi je kao dar sa neba. Pomoć mi je stigla baš onda kada mi je bilo najpotrebnije da kupim knjige za Kristinu. Neizmerno sam zahvalan penzionerima iz Ciriha, Redakciji “Vesti”, ali i svim drugim našim ljudima iz sveta koji shvataju moju muku.
U toj životnoj teskobi Bogdan, ipak, nije potpuno usamljen. Osim naših ljudi iz sveta koji s vremena na vreme pošalju novac porodici Luković i humanih ljudi iz Ivanjice koji pomažu koliko mogu, za krov nad glavom Bogdana i Kristine istinski se bori i Biljana Dakić iz Subotice koja, kao i Bogdan, boluje od iste bolesti i svesna je problema sa kojima se susreće ovaj požrtvovani otac. Biljana je pisala predsedniku Aleksandru Vučiću koji je pismo prosledio rukovodstvu opštine Ivanjica sa molbom da se Bogdanov problem reši, ali, jesen je, a rešenje još uvek nije ni na vidiku.
– Sve opštinske službe su dale pozitivno mišljenje, pa i predsednik opštine Momčilo Mitrović, ali bez rezultata. Predsednik pred novinarima priča jednu priču, a od mene zahteva da kupim plac, a opština će sagraditi kuću. Lepo od njega, ali plac košta 6.000-7.000 evra, a ja nemam ni za lekove i za hranu detetu. Pa, da imam toliko novca zar bi išao od prijatelja do prijatelja sa molbom da me pod svoj krov prime na mesec-dva. Sve mi se čini da, uprkos dobrim namerama predsedika Vučića, od tog posla neće biti ništa, a kako ću i gde ću dalje sa detetom zimus, to samo blagi Bog zna. No, ako ičega dobrog u ovoj mojoj situaciji ima jeste to što sam osetio istinsku brigu naših ljudi iz sveta i njihovu želju da mi pomognu na čemu smo i Kristina i ja beskrajno zahvalni – reči su Bogdana Lukovića.
Dobri ljudi jedina nada
Podsećanja radi, “Vesti” su u nekoliko navrata pisale o čemernom životu oca Bogdana i desetogodišnje Kristine i tada su mnogi naši čitaoci pomogli ocu o kome se u Ivanjici govori s poštovanjem da razduži nagomilane dugove za stanarinu, struju, lekove i da na neko vreme bar ne bude gladan. A bio je, jer je iako teško bolestan jeo uglavnom onda kada je nešto ostalo od ručka svoje ćerke koja mu je sve na svetu. Naravno, Bogdan je do neba zahvalan svima koji su mu pomogli i nada se da ga ni sada neće ostaviti na cedilu.
Kontakt za pomoć
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu da Bogdan Luković i njegova ćerkica reše bar poneki problem koji ih muči, mogu stupiti sa njim u kontakt putem broja telefona: +381 64 28 48 701 i dogovoriti o načinu slanja i dostave pomoći.
Otvoren je i devizni račun u Poštanskoj štedionici na ime Bogdana Lukovića. Adresa je: Moravička 001, Ivanjica, Srbija, a broj računa IBAN: RS35200000011706615063, SWIFT: SBPORSBGXXX.
