Lideri EU nisu uspeli da postignu dogovor o tome ko bi trebalo da bude na najvažnijim funkcijama u evropskim institucijama u narednom petogodišnjem periodu. Vođena je teška rasprava oko izbora čelnika Evropske komisije, Evropskog saveta, Evropske centralne banke i Evropskog parlamenta.
Izbor novog predsednika Evropske komisije postao je zamršen pošto su dve ključne grupe, socijalista i liberala-centra, stavile do znanja da ne podržavaju kandidata konzervativne Evropske narodne partije Martina Vebera, iako je on dobio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, ali ne i predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Tako su sad ojačali položaje kandidati socijalista i liberala-centra Margret Vestager.
– Sa nekim zadovoljstvom i uživanjem moram da primetim, a mogu da kažem i da me čak zabavlja i čini srećnim činjenica da mene izgleda nije tako lako zameniti – rekao je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da se sa razgovorima nastavlja 30. juna.
– Nije bilo većine ni za jednog kandidata, nastavljamo 30. juna. Razgovarali smo i o ekonomskim sankcijama Rusiji koje su produžene na šest meseci zbog nesprovođenja sporazuma iz Minska – rekao je Tusk.
Potvrđeni zaključci o proširenju
Lideri zemlja članica EU potvrdili su na sastanku u Briselu zaključke o proširenju i procesu pristupanja i stabilizacije koje su usvojili evropski ministri. Oni se odnose kako na proces proširenja, tako i na pojedninačni napredak šest partnera sa Zapadnog Balkana i Turske.
Sinoć na Samitu Srbija je pohvaljena i ohrabrena da nastavi put evrointegracija, da konsoliduje postignuti napredak u oblasti ekonomskih rereformi i nastavi jačanje saradnje u regionu.
Napredak u oblasti vladavine prava i noramlizacija odnosa sa Prištinom ostaju osnova i odrediće tempo pristupnih pregovora, navodi se u zaključcima. Srbija se poziva i da se fokusira na ubrzanje reforme u oblasti vladavine prava sa posebnim fokusom na nezavisnost i efikanost sudstva, borbu protiv korupcije i pranja novca kao i obezbeđivanje uslova za slobodu izražavanja i nezavisnost medija.
Usvojena je i Strategija Unije, od 2019. do 2024. a prioriteti su zaštita građana i sloboda, ekonomsko i političko jačanje Unije.
