Mada je na prostranoj Pešterskoj visoravni još pravo leto i toplo kao nikada u ovo doba godine, Pešterci se užurbano pripremju za zimu, u ovom delu Srbije uvek hladnu i dugu, lepi avgustovski dani koriste se za kupovinu uglja i pripremanje drva, početkom septembra kreće škola i priprema zimnice, a već krajem ovog meseca, a nekada i znatno ranije, stižu i hladniji dani, u oktobru i mrazevi, a odmah potom i snegovi koji obično okuju i parališu ceo kraj.
Srpski Sibir
U “srpskom Sibiru” zime su duge i hladne, pa se za njih valja na vreme i dobro pripremiti za šta je prosečnoj porodici nekad potrebno i po nekoliko hiljada evra.
Među brojnim stalnim štićenicima Humanitarnog mosta “Vesti” u ovom delu Srbije je i porodica Baždar iz Sjenice koja godinama živi od sevapa i ljudske dobrote, strah od brzog dolaska zime i nemogućnost da se za nju pripreme, bio je povod da nas ovih dana ponovo zovu i apeluju na dobre ljude da im, poput prošle i ranijih jeseni, ponovo pomognu. Ogrev, brašno i lekovi su im i ove godine najveća briga.
Svi u ovoj siromašnoj petočlanoj porodici teški su bolesnici i celog svog života socijalni slučajevi, da nije pomoći Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici, dobrotvora iz ovog kraja i posebno naših čitalaca, ne bi imali šta da jedu, da se ugreju, obuku i obuju, kupe lekove… Jednostavno, ne bi mogli da opstanu, jer za rad su nemoćni, a za samostalan život nesposobni.
Glava porodice, starina Raho, ima osamdeset godina, a duže od decenije je prikovan za krevet i nepokretan, ni hranu (kad je ima) ne može sam da uzme ako ga neko ne pohrani. I njegova deca: Elko, Safija, Ela i Sabaheta su teški bolesnici, zbog smetnji u razvoju ne mogu mnogo da pomognu ocu, a ni sebi, pa njihov život i opstanak isključivo zavise od pomoći opštine, koja je neznatna, sevapa dobrih ljudi, humanitarnih organizacija i dobrotvora iz dijaspore.
Pripreme za zimu
O porodici se uglavnom brine Elko Baždar čija bolest je malo podnošljivija u odnosu na oca Raha i sestre. Kad u jesen stigne neka donacija iz belog sveta uspe da uz pomoć dobrih komšija iseče drva i pripremi ogrev za zimu, ode i do narodne kuhinje u centru grada i ocu i sestrama donese hleba i po jedan topli obrok, ponekad uspe i da sam očisti sneg ispred kuće…
– Bog nam je odredio da se rodimo sa problemima, da ih nosimo kroz ceo život, da se borimo i da se mučimo, od kako znam za sebe naš život je obeležen sirotinjom i nemaštinom, mada nam, već godinama, dobri ljudi puno pomažu i ne dozvoljavaju da gladujemo, svaki novi dan nama je nova neizvesnost i novo iskušenje, nikada ne znamo hoćemo li imati za jedan obrok ili za lekove od kojih svi zavisimo – priča Elko Baždar i nada se da će dobrotvori iz ovog kraja i dijaspore i ubuduće biti uz njegovu porodicu.
Živimo u Sjenici, najhladnijem gradu u Srbiji, i najteže nam je tokom jeseni i zime, jer valja grejati trošnu i vlažnu kuću po sedam-osam meseci, bilo je godina kad smo se smrzavali, jer nismo mogli da kupimo drva, mada smo ovoga leta uspeli da obezbedimo nešto ogreva, još strahujemo, pogotovu ako se zima oduži ili bude velikih mrazeva, zato bi nam svaka pomoć bila dragocena, da nekako dočekamo proleće, kad otopli bude nam lakše – dodaje Elko i moli nas da svima koji su mu poslednjih godina slali pomoć prenesemo zahvalnost njegove porodice i velike pozdrave.
Pomoć dobrih ljudi
Da nije bilo te pomoći i svih tih dobrih ljudi, neki su i lično dolazili da nas obiđu i uruče nam donacije, ko zna šta bi bilo sa nama, verovatno bismo poumirali od studi i gladi, ovako svi zajedno, i koliko god bili bolesni i hendikepirani brinemo o nepokretnom ocu Rahu i o sebi, bismo voleli bi da malo utoplimo kuću, da renoviramo kupatilo, da kupimo još neki novi ležaj, da imamo frižider i televizor i da se dobro utoplimo, hvala unapred na svakoj pomoći – poručuje ovaj bolesni i hendikepirani Pešterac.
Računica
Da bi se obezbedili ogrevom (ugalj i drva) porodici Baždar hitno je potrebno bar 1.000 evra, oko 500 evra potrebno im je za lekove, zalihe brašna i druge namirnice, još toliko da izmire dug za struju kako ne bi ostali u mraku, o planiranom utopljavnju kuće za sada ne razmišljaju, jer im je važnije da šporet radi, da imaju za hleb i lekove i da ne ostanu bez svetla.
