Za to nije kriv Lakić, već BiH u kojoj je ovih dana gromoglasno pokrenut navodni teritorijalni spor sa Crnom Gorom, odnosno zahtev da se Sutorina u Boki Kotorskoj vrati Bosni kojoj je po tim pričama odvajkada pripadala.
Zaboravili na Badintera
Milan Paunović, nekada čelni čovek u crnogorskoj Komisiji za razgraničenje, ustvrdio je da je BiH pre nego što je međunarodno priznata prihvatila stav da granice bivših republika SFRJ budu i međe novih država. To je tada prihvatila i potvrdila i poznata Badinterova komisija.
To se desilo u trenutku kad se očekivalo da bosanskohercegovački parlament ratifikuje ugovor o državnoj granici sa Crnom Gorom, koji su pre dva meseca usaglasili i utvrdili nadležni organi obe države.
– Granice BiH su jasno utvrđene na Berlinskom kongresu 1878. i s tim granicama smo ušli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Te granice parlament Bosne nije menjao – tvrdi Suad Kurtačhajić, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, koji je jedan od najgrlatijih protivnika sporazuma o državnim međama između Crne Gore i BiH.
Na ovim trvdnjama počiva i Predlog rezolucije o Sutorini, koju je zvanično podneo poslanik socijaldemokrata u Predstavničkom domu BiH Denis Bećirović.
On insistira da se postignuti dogovor o državnoj granici stavi van snage i da se sve prepusti međunarodnoj arbitraži. U Podgorici je reagovalo samo Ministarstvo spoljnih poslova i poručilo da Crna Gora neće o ovom pitanju pokretati raspravu jer smatraju da je ono skinuto s dnevnog reda pre dva meseca kad su nadležni u dve države definitivno potvrdili da je Sutorina crnogorska.
