Roditelji su bili kolonizovani u Karađorđevo, ali su se vratili nazad u svoje Jošane. Njihova krsna slava je Sv. Nikola.
Prezime Bevanda nije tako retko, a kamoli izuzetno. Sudeći po podacima iz "Leksika prezimena SR Hrvatske" od pre 30 godina, u ovoj republici su evidentirane dve varijante faktički istog prezimena – Bevanda i Bevandić. Oba, u mnogim mestima.
Prema M. Radeki, na prostoru "Karlovačkog vladičanstva" (Lika i okolne oblasti) i Bevande i Bevandići slave samo Nikoljdan.
Sasvim je evidentno da su njihovi preci poreklom iz Primorja. Sklanjajući se pred Turcima, iz Hercegovine (gde ih i danas ima) naselili su se na severnom delu jadranske obale, konkretno u Senju.
To je ono što pouzdano možemo reći, jer to potvrđuje i hrvatski autor o Lici, Stjepan Pavičić. On između ostalog tvrdi da su se oni naselili još u 16. veku u Jasenicu u novigradsko Primorje, a odatle ih je sredinom 17. veka mletačka vlast raselila po ostrvima i Velebitu.
Prema prof. J. Erdeljanoviću, Bunjevci Bevande i Bevandići pripadaju grupi Srba doseljenih od reke Bune od Dubrave, Stoca i Počitelja u Hercegovini koji su naselili hrvatsko Primorje od Podgorja do Ledenica i Zagona na Velebitu i delom jugozapadni deo Like. Pripadaju razgranatom rodu Rukavina.
Rađenović kaže da su i u Bosni i u Lici i Dalmaciji, Rukavine ogranak Rađenovića, koji su poreklom iz Boke i Stare Hercegovine. U Hercegovini, Dedijer beleži samo Bevande sa slavom Sv. Nikola u mestima oko Mostarskog Blata: u Kruševu, zaselak Podgorje, u Jasenici na reci Buni i u Jarama i Sretnici kod Biogradaca.
Čitatelji navode da im je poreklo selo Jošani, ali smo u pregledu prezimena po "Leksiku" našli da je orginalan naziv ovog sela – Jošan, a tako je zabeleženo i u "Imeniku naseljenih mesta FNRJ" iz 1951. i na novijim geografskim kartama.
Sigurni smo, međutim, da je Jošani pravi, stariji naziv sela, slično kao Jošane, zaselak Zemunika kod Zadra, ali su jezikoslovne "nevježe", tj. neznalice, verovatno samovoljno skratile ime mesta u današnji oblik.
Prezime Bevandi(ća) moralo je nastati po nadimku pretka koji je prvi probao istoimeno piće i možda ga toliko trošio, hvalio i spominjao da mu se prosto "zalepilo" uz ime. (Bevanda je – od italijanske reči beva, piće – popularan naziv za vino s vodom. Vuk je to nazvao "zabijeljeno vino").
