Najveća draž planine Besna kobila je njena netaknuta priroda. Zaljubljenici u ovu planinu hvale njene pašnjake i šume, najviše nezagađeno zemljište, vodu i vazduh, a sve to zajedno pruža odlične uslove za uživanje u ovom biseru juga Srbije. Iako planina u delu imena ima pridev “besna”, idealna je za pitomi, porodični odmor.
Bogata divljim plodovima i lekovitim biljem, Besna kobila predstavlja nedirnutu oazu prirode, koja pruža mogućnost za izlete, rekreaciju i bavljenje sportom u zdravoj sredini tokom cele godine. Najviši, istoimeni vrh nalazi se na 1.923 metara nadmorske visine i sa njega mogu da se vide Kopaonik, Šara, kao i planina Rila u Bugarskoj.
A otkud joj neobično ime, zanima sve kad odu na ovu planinu, kao i u selo Kriva Feja u njenom podnožju. Pričaju ljudi da su davno na ovu, tada bezimenu planinu došli nomadi, među njima i prelepa devojka Feja. Pomalo divljeg karaktera, volela je da se takmiči sa momcima u svim disciplinama, a najviše da jaše svoju kobilu na planinskim pašnjacima. Jednog dana kobilu je ujeo besni pas.
Sa željom da je odvede kod oca na pregled, Feja ju je uzjahala, ali je kobila zbacila pa je devojka polomila nogu i “zanavek kriva osta”. Tako nomadi selo nazvaše Kriva Feja, a planinu Besna kobila.
Da se vratimo opisima kraja.
U podnožju planine je Vranjska Banja, nadaleko poznata zbog najtoplijih lekovitih izvora vode u Evropi, temperature od 92 do 110 stepeni, sa velikim procentom sumpornih jedinjenja (najvažniji vodonik – sulfid). U blagodetima ove vode uživali su još Dardani, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani i Vizantijci, a danas njome tretiraju pacijente u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju.
Ne možemo a da ne pomenemo još jednu prelepu planinu u ovom kraju – Kukavicu. Obrasla gustom borovom i hrastovom šumom i prekrivena lekovitim biljem, divljim malinama, kupinama i pečurkama, bogata je mnoštvom izvora, rečica i potoka. O njoj su “Vesti” nedavno pisale, pa se sad nećemo baviti njome. Fotografija je dovoljna.
Obavezno u ovom kraju treba posetiti Vranje, najjužniji i jedan od najtoplijih gradova u Srbiji. Spoj istoka i zapada, jedini je grad gde se uz suze slavi, a uz pesmu i ples žali. Pod turskom vlašću Vranje je provelo 422 godine, a uspelo je da sačuva običaje i tradiciju prenošenjem s kolena na koleno.
– Vranje je grad sa puno duše, grad dobrih i duhovitih ljudi i grad sa dve planine koje ostaju u sećanju: Kukavica čija priroda izgleda nestvarno u svako doba i Besna kobila koja ima čudno ime, ali je sasvim krotka i prepuna savršenih pogleda. Upravo na Besnoj kobili sam imao vrlo interesantnu epizodu pre petnaestak godina. Krenuo sam da fotografišem i plan mi je bio da putničkim automobilom dođem do prvih vidikovaca u podnožju planine. Međutim, toliko je sve izgledalo dobro da sam jednostavno zaboravio da nisam došao terencem. Ne znam kako, ali sam stigao da samog vrha. Rezultat: pogled kao iz bajke, fotografije za pamćenje i dve probušene gume. I naravno, sećanje za ceo život – priča fotograf Ivan Strahinić.
Markovo kale
Izdignut na brdu (četiri kilometra od Vranja), nalazi se lokalitet koji predstavlja ostatke srednjovekovnog utvrđenja Markovo kale. Ime ga povezuje za Markom Kraljevićem, za koga se veruje da je tamo boravio i odatle branio Vranje od Turaka,. Taj prostor ima još veći značaj jer arheološka istraživanja ukazuju da se tamo nalazio grad koji je podigao car Justinijan Prvi (VI vek).
Pašin konak
Pašin konak čine dve zgrade, Selamluk i Haremluk, podignute 1765. u Vranju po naređenju Raif-beg Džinolija. Selamluk je predstavljao smeštaj za muške članove pašine porodice, dok je Haremluk bio namenjen boravku žena, dece i posluge.
Vladika Pajsije je otkupio konak i poklonio ga gradu. Od 1881, tu je bila smeštena Gimnazija, pa Opština, a od 1960. u delu gde je bio Selamluk nalazi se Narodni muzej.
Samsa, prazna ukusna pita
Iz Vranja ne smete otići, a da niste prošli gastronomsku avanturu probanjem lokalnih specijaliteta: pite (samsa, banica, sečenica, zeljanik, propeć), đuveč-taranu s piletinom, vinogradarsku janiju, punjenu suvu papriku… Samsa je pita koja se pravi od rukom razvijanih kora i ne filuje se, već se ispečena preliva kiselim mlekom u koje je dodat beli luk. Samsa je, dakle, prazna prelivena pita. Jednostavna, a izvanrednog ukusa.
