Dirljivo je bilo u auli Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je, povodom dana te ustanove, svečano otkrivena bista akademiku Nikoli Miloševiću (1929 – 2007), jednom od najistaknutijih profesora u drugoj polovini 20. veka, i uručena zahvalnica studentu generacije Nikolini Jorgin, koja je upisala arabistiku u školskoj 2016/2017. godini.
Dve povelje zahvalnosti uručene su i generalnom direktoru informatike a. d. Slavoljubu Kačareviću, jedna za lično angažovanje, a druga za informatiku a. d. kao donatoru postavljanja biste, kao i predstavnicima Zadužbine “Miloš Crnjanski”, koji su bili inicijatori za izgradnju biste slavnog profesora, rad vajarke Drinke Radovanović. Otkrivanju biste, uz brojne studente i profesore, prisustvovali su i supruga pokojnog profesora Senka i njihov sin Dušan.
Slobodna misao
Tople reči o čuvenom kolegi izrekli su dekan Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović, profesor dr Milo Lompar, i profesor Jovan Popov sa Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti, na kojoj je 40 godina proveo i profesor Milošević.
Dekan Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović, srećna što je bista otkrivena, kao izraz poštovanja prema samoj ideji profesora i učenja, istakla je da je Milošević bio jedan od najvećih predavača, izvanredan govornik i izuzetan naučnik, koji se borio za slobodnu misao i slobodnu reč.
– Njegova javna reč predstavljala je simbol najplemenitijeg i najproduhovljenijeg besedništva kod nas. Kao profesor, on je bio nadahnuće i podsticaj, i to na najteži mogući način, ličnim primerom – dodala je Draškić Vićanovićeva.
Profesor Popov rekao je da je Milošević bio ne samo najpoznatiji već i najplodniji predavač te Katedre i da su ljudi koji ne studiraju na Filološkom dolazili da slušaju njegova predavanja, dok je Katedra predstavljala neku vrstu javne tribine. Profesor dr Milo Lompar, koji je govorio u ime Zadužbine “Miloš Crnjanski”, istakao je da se često u našoj istoriji događalo da u kriznim vremenima značajne ustanove ne zrače onako kao što bi trebalo, ali da su se, na svu sreću, pojavljivali uvek istaknuti pojedinci kao svetlost.
Od Platona do Ničea
Dr Lompar je pohvalio i vajarku Drinku Radovanović za sjajnu bistu na kojoj je uhvatila i čuveni Miloševićev pogled iskosa.
Prof. dr Lompar je za “Vesti” izjavio da su u Zadužbini “Miloš Crnjanski” veoma srećni što je otkriveno spomen-sećanje na najistaknutijeg profesora 20. veka, koga su voleli svi studenti, a i on posebno njih.
– Milošević je oličavao izuzetnu pojavu i kao profesor, i kao naučnik, i kao javna ličnost koja je nadahnula stotine ljudi i studenata, vaspitivao mnoge generacije i ličnim primerom pokazivala značenje i dostojanstvo profesora – istakao je Lompar.
Nikola Milošević je napisao nekoliko desetina monografija i studija u širokom tematskom dijapazonu od filozofije do književnosti i od psihologije do ideologije: od Berđajeva i Šestova do Ničea i Unamuna. Od Platona do Levija Štrosa, od Dostojevskog do Tolstoja i Eka.
– Bio je intelektualni magnet za sve naraštaje studenata gotovo svih fakulteta na Beogradskom univerzitetu, važno i uticajno ime u kulturnoj javnosti našeg grada i zemlje – rečeno je na svečanosti.
Duboki koreni
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, zahvaljujući upravo oblasti znanja čijim se negovanjem i razvojem bavi, ima duboke korene i svest o dugom trajanju. Znanja iz različitih filoloških disciplina u srpsku kulturnu riznicu pohranjuju se – u nekim vremenima neprekidno i sistematski, u nekim drugim pak sporadično i sa dugotrajnim prekidima, ali još od srednjega veka, zlatnog veka srpske pismenosti i književnosti.
Moderna prosveta sa institucionalizovanim školstvom u Srbiji datira iz Karađorđevog doba i jedan je od ključnih instrumenata nacionalnog i političkog preporoda srpskog naroda na početku 19. veka. U same temelje te i takve prosvete ugrađeni su i počeci organizovanog rada na širenju znanja iz filoloških disciplina.
Na otvaranju Velike škole u Beogradu 1808. svoje slovo učenicima je dao tadašnji ministar prosvete Dositej Obradović. U 19. i 20. veku školstvo u Srbiji je više puta reorganizovano. Godine 1905. ustanovljen je Beogradski univerzitet. Počev od 1960/61. školske godine Filološki fakultet je odvojen od Filozofskog i samostalna je nastavna i naučna ustanova, koja se neprekidno razvija i upotpunjuje u nastavno-naučnom i kadrovskom pogledu.
Poseban šarm
– Profesor Nikola Milošević nikada nije nosio kravatu, i to je ispoštovano prilikom izrade ove biste. To je bio deo njegovog šarma – podsetio je profesor dr Milo Lompar.
Odbijao nagrade
Senka Milošević, supruga čuvenog profesora, rekla je za “Vesti” da je toliko uzbuđena i da se maltene “trese kao prut”.
– Ovo je veliki dan za porodicu. Mom suprugu su često za života nuđene nagrade, ali ih je često i odbijao. Nekako nisu dolazile u pravi trenutak – dodala je Senka pored koje je ponosno stajao njen i Nikolin sin Dušan.
