M. Stanković
Sa domaćinom ispred Gradske kuće: Darko Jovanović, Jelica Kalaba, Kristijan Nake, Horst Bajer, Tamara Nedeljković, Zoran Šoškić, Dejan Jovanović i Željko Dragić

U Berzenbriku gradiću u Donjoj Saksoniji već nekoliko godina radi šestoro mladih srpskih lekara. Oni su prvi posao dobili u klinici Marienhospital Ankum – Bersenbrueck, a odmah pri zaposlenju su dobili specijalizaciju i svi su odabrali hirurgiju.

Nedavno je dr Horst Bajer, gradonačelnik Berzenbrika priredio prijem, a njegovom pozivu se odazvalo petoro lekara, dr Tamara Nedeljković, dr Dejan i dr Darko Jovanović, dr Zoran Šoškić i dr Jelica Kalaba. Samo je dr Olivera Plavšić, koja je takođe zaposlena u istoj klinici, bila sprečena da prisustvuje.

Dr Bajer je u svečanoj sali gradske kuće veoma srdačno pozdravio svoje goste izražavajući zadovoljstvo što može da ih upozna i ponudio im saradnju ističući da je bio već nekoliko puta u Srbiji i da mu se tamo sve dopada kao i da je Berzenbrik partnerski grad sa Rumom.

O partnerstvu dva grada ukratko je izvestio i dr Željko Dragić koji već nekoliko godina povezuje ljude i gradove dve države u okviru svoje organizacije Gradimo mostove.

Zajedno sa mladim lekarima na prijem je došao i Kristijan Nake, direktor za organizaciju rada na klinici u kojoj su svi zaposleni.

– Lekari iz Srbije su kompetentne kolege i dobra opcija u vreme nedostatka lekara posebno zato što su medicinske studije u Srbiji ekvivalentne onima u Nemačkoj – naveo je Nake.
Njemu je u svoje i u ime svojih kolega i ovom prilikom za svaku vrstu stručne i ljudske pomoći zahvalila dr Tamara Nedeljković, koja je od 2016. na klinici. Ona je za “Vesti” objasnila da su specijalizacije dobili automatski kada su počeli da rade.

– To ovde tako ide i ne predstavlja nikakav problem. Diplome iz Srbije su uslovno priznate što znači da možemo neko vreme da radimo, ali onda je potrebno da položimo aprobaciju što polažu i svi svršeni studenti medicine koji su u Nemačkoj studirali, samo što oni to polažu odmah posle fakulteta. Nešto kao naš državni ispit. Vremenski okvir u kome je to potrebno položiti je različit, ali u principu oko dve godine s tim što se može produžiti na još godinu dana. Ispit je ozbiljan i traži se izvestan nivo znanja, ali još nisam čula da neki lekar iz Srbije nije položio iz prvog puta – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima ispit inače omogućava lakšu promenu posla i migraciju kako u Nemačkoj tako i širom Evrope.

– Jezik je svakako bio najvažniji uslov, rekla bih – ističe dr Tamara Nedeljković.
Svi prisutni su se rado uključili u diskusiju, na dobrom nemačkom jeziku, iznoseći svoja pozitivna iskustva u vezi sa radom na klinici i životom u ovom nemačkom gradu, zadovoljstvo što su dobili specijalizaciju i što od svog rada mogu pristojno da žive.
Sastanku je prisustvovala i Lisel Hoeferman, novinarka koja izveštava o događajima u opštini Berzenbrik.

Lakše do radne dozvole

Jedina poteškoća koju su naveli je dobijanje radne dozvole, a dr Nedeljković je prokomentarisala:

– Ali sve se to nekako zaboravi i čovek nastavi da se bori. Jer uprkos tim početnim poteškoćama sve bih uradila ponovo, jer tvrdim da, nažalost, u Srbiji više nema mesta za nekog ko samo hoće da radi svoj posao kako treba i da zbog toga bude poštovan.

Domaćin ih je odmah informisao da će stupanjem na snagu novog zakona i taj problem biti prevaziđen.

Jedni druge preporučivali

Na kliniku u Berzenbriku prvi je stigao Dr Zoran Šoškić, poreklom iz Beograda gde je i diplomirao. On je u bolnici od 2016. Iste godine je došla i dr Tamara Nedeljković, poreklom iz Kruševca, koja je diplomirala na Univerzitetu u Kragujevcu. Na njenu preporuku su na istoj klinici posao dobili i braća blizanci dr Dejan i dr Darko Jovanović, rodom iz Jagodine, diplomirali na Univerzitetu Kragujevac 2014. U Nemačkoj su od juna 2017.

Olivera Plavšić je diplomirala na Univerzitetu u Beogradu, a od 2016. radi na internoj klinici. Dr Jelica Kalaba je rodom iz Ćuprije i specijalizira neurohirurgiju u Christliches Krankenhaus QuakenbrYck, gde ima još devet lekara iz Srbije.

2 COMMENTS

  1. ЖАЛОСНО. Србска мајка их роди, отхрани, а деца тј. људи оду и служе другоме. Врате се понеки кад оду у пензију и онда плачу. КАТАСТРОФА. Своју земљу и народ напустити и радити за другога?! Шта је разлог?! Било шта да је нема оправдања. Љубав према отаџбини, своме народу и породици и својој вери је ОСНОВА ЖИВОТА. Па зашто су наши преци гинули, патили и борили се?! Нека им буде, свако носи свој крст.

    • Жалосно је то што су сви ови лекари годинама узалудно чекали посао у мајци Србији, за коју су и њихови преци гинули, патили и борили се. Свако носи свој крст.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here