Učestali sastanci srpskih i nemačkih zvaničnika, uključujući i one koji se najavljuju, u javnosti se različito tumače. Neki ih vide kao pripremu za uvođenje sankcija Rusiji, dok drugi smatraju da imaju veze sa Kosovom i Metohijom. Svakako, analitičari su jedinstveni u stavu da pokazuju da se Nemačka aktivno vraća u naš region.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da Nemačka čitavu situaciju trenutno koristi da zatvori pitanje Kosmeta.
– U prvom planu je to pitanje, pa tek onda naš odnos prema Rusiji. Nemci sada nameravaju da se sa prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem dogovore oko formiranja Zajednice Srpskih opština u nekom formatu, verovatno bez svih onih ovlašćenja koje mi želimo. To bi onda Beogradu bilo ponuđeno u zamenu za normalizaciju odnosa po njihovom modelu, a to je potka za priznanje Kosova – kaže Anđelković za “Vesti”. Kako naglašava, to je politika produžavanja prevare u kojoj Nemačka učestvuje od početka Briselskog procesa, samo sada nameravaju da zatvore taj proces otimanja Kosova. Anđelković dodaje da bi tek nakon toga došlo na red pitanje Rusije, kad bi se na Srbiju izveo dodatni pritisak da se distancira od Moskve i na taj način potpuno upadne u Zapadnu sferu uticaja.
Nema kapitulacije
– Beograd ne sme da prihvati takvu igru, jer se tu radi o potpunoj kapitulaciji. Sve drugo je samo u funkciji marketinškog prikrivanja suštine – kaže Anđelković i dodaje da je teritorijalni integritet Srbije najvažniji.
On ukazuje da bi Srbija bila prva država u svetu koja bi se zbog ekonomskih interesa odrekla svoje teritorije i integriteta.
– Ekonomija je važna, ali naš Ustav ne govori o njenoj zaštiti, kao što govori o odbrani Kosova. Odricanje od Kosmeta radi ekonomije bilo bi veleizdaja – zaključio je Anđelković.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže za “Vesti” da su sastanci u Berlinu pokazali da se Nemačka uključuje u problematiku našeg regiona na najdirektniji način.
– Srbiji je Nemačka najvažniji partner. Nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da lično želi da se založi za našu zemlju, a to je važna poruka. To znači da ključna zemlja u EU želi da se Unija vrati na onu politiku koja je bila najuspešnija, a to je proširenje – navodi Milivojević.
Pita se i Vašington
On dodaje da je veoma važno i to što Nemačka naš region vidi u punopravnom članstvu u EU kao ključni interes Unije u ovom trenutku. Prema rečima Milivojevića, Berlin sa pozicije koju Nemačka ima u EU, ali i svog neposrednog interesa, svakako pokušava da preuzme kormilo u dijalogu Beograda i Prištine, ali uspeh tog procesa ne može se ostvariti bez Vašingtona.
– Trebalo bi računati na potvrdu nemačke politike odranije, dakle na kontinuitet. Nemački stav je vrlo jasan da nema promene granica u regionu, pri čemu Berlin smatra da je Kosovo već nezavisno – naglašava Milivojević.
Pozitivna ocena
Milivojević dodaje da je kancelar Šolc pozitivno ocenio dosadašnje poteze i stav Beograda prema Rusiji.
– To znači da kancelar ima određeno razumevanje kad je u pitanju pozicija Srbije. On je ekspert za ekonomiju i zna šta znači nacionalni interes u pogledu energenata pošto je i Nemačka s tim suočena – zaključio je Milivojević.
Inkvizicija
Nekadašnji dopisnik iz Berlina i Bona Miroslav Stojanović kaže za “Vesti” da je područje Zapadnog Balkana od strateškog interesa za Nemačku, što je potvrdila i Analena Berbok kad je bila u Beogradu.
– Postoji fama da je to ruska interesna sfera, a da su epicentar Republika Srpska i Srbija. Zbog toga je anatemisanje svih koji su na toj liniji veoma jako, jer sve što je rusko je inkvizicijski na nišanu – rekao je Stojanović.
Bitka za sfere uticaja
Profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić mišljenja je da Nemačka intenzivira dijalog Beograda i Prištine kako bi umanjila uticaj Rusije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
– Nemačka smatra da je Kosovo suštinska tema koja opterećuje odnose u celom regionu. Zato misle da će rešavanje statusa Kosova umanjiti uticaj pre svega Rusije na Zapadni Balkan – rekao je Surlić.
On poziciju Srbije oko eventualnog uvođenja sankcija Rusiji vidi kao veoma tešku i navodi da EU očekuje da se pridružimo bar nekom paketu sankcija.
– Susret sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom je dao dodatni manevarski prostor Srbiji. Ali ukoliko se rat nastavi verujem da će ti zahtevi EU, pa čak i ultimatumi, biti pojačani. Oni će zahtevati neku vrstu lojalnosti po pitanju odnosa prema Rusiju – smatra Surlić.
Šolc odustao od ultimatuma
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nemačkoj i njegov susret sa kancelarom Olafom Šolcom pokazuju da je Srbija prevashodno usmerena na partnerstvo sa evropskim zemljama, ali i da je Berlin veoma aktivan na Zapadnom Balkanu. Kako ističe, tokom susreta Šolca i Vučića nije bilo iznenađenja, ali je ključan bio konstruktivan ton i to što nije bilo ultimativnih izjava nemačkog kancelara.
– Postojalo je više konstruktivnosti uprkos tome što je Nemačka jasno stavila do znanja da se očekuje dalje usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU – ocenio je Krstić.
Drugo iznenađenje po Krstiću je to što je Šolc javno pomenuo priznanje Kosova kao deo dijaloga, pošto nemački kancelari to do sada nisu javno isticali.
– Jasno je da je za Nemačku od 2008. Kosovo nezavisno i da očekuje da Srbija to formalno ili neformalno prizna. Ali je to blaže formulisao nego Amerika, koja očekuje međusobno priznanje – zaključio je Krstić i ocenio da Srbija jeste u delikatnoj situaciji, ali da nijedan od njenih izazova nije nov i da su to sve stvari koje su mogle da se predvide.
