U trci za naslednika Klausa Voverajta, koji se krajem avgusta iznenada povukao sa ove funkcije i ostavio "seksi, ali siromašnu prestonicu", nalaze se tri kandidata: Raed Saleh, šef frakcije SPD-a, Jan Štes, predsednik SPD-a na nivou pokrajine-grada Berlina, i Mihael Miler, senator Berlina zadužen za razvoj grada.
Kandidatura Raeda Saleha (37) političara palestinskog porekla, koji se kao petogodišnjak sa mnogočlanom porodicom doselio u Berlin iz Sebastije u Zapadnom Jordanu, ima sve elemente migrantske bajke. Srbi u Berlinu su obradovani njegovim uspehom, jer znaju Raeda kao dugogodišnjeg prijatelja i čestog gosta Srpske pravoslavne crkve. Ovog finog i kultivisanog političara vole i Nemci, koji su u najnovijoj kampanji nekadašnju čuvenu parolu "Ja sam za Vilija" (Branta) preinačili u "Ja sam za Raeda"! U razgovoru za "Vesti" Saleh ističe da u prvom redu sebe vidi kao nemačkog socijaldemokratu migrantskog porekla.
Pomoz bogKada je prošlog vikenda u Berlin svratio Mileta Radojević, direktor Kancelarije za saradnju sa Crkvom u Vladi Srbije, pozdravili ste ga sa "Pomoz bog!", što je njega oduševilo. Da li to znači da znate i srpski? |
Kako vidite svoje šanse kao mladog političara sa palestinskim korenima. Berlin je bez predrasuda imao već gej-gradonačelnika, ali da li je raspoložen za gradonačelnika migrantskog porekla?
– U Berlinu, u kojem žive pripadnici više od 180 nacija i koji je sve šareniji i raznovrsniji, ne bi smelo da igra ulogu kakvo ko poreklo ima. Moja partija je u 150-godišnjoj istoriji trasirala nove puteve, primera radi, kada je Oto Vels u Rajhstagu, gde su nacisti već činili većinu, rekao poznatu rečenicu "Mogu nam uzeti život, ali ne i čast" ili klečanjem Vilija Branta, koji je kreirao politiku pomirenja. Zatim, 2001. kada je izabrala Klausa Voverajta kao deklarisanog homoseksualca, što tada nije bila jednostavno, ali se pokazalo dobrim rešenjem, jer je za 13 godina on podmladio grad, učinio ga internacionalnim, kreativnim, metropolom u evropskim i svetskim razmerama. Kada me neko pita da li je Berlin zreo za mene, uzvraćam pitanjem "Da li si ti zreo za to?" i većina odgovara sa "da".
Da prokrčim novi put
Klaus Voverajt je važio za "parti-gradonačelnika". Kakav politički format Vi nudite?
– Na partije mogu i ja da idem (smeh), ali ne radi se o tome, nego o ravnoteži između toga i teškog rada. Moj kredo je biti pouzdan u politici – definisati cilj i sigurno do njega doći. Imam 20-godišnje iskustvo aktivnog bavljenja politikom, ali u sve unosim i svoje privatno iskustvo. Odrastao sam u Špandauu, u jednoj od višespratnica na marginama grada i skupio saznanja o tome šta znači solidarnost i spremnost za kompromise. Kada mi mladi ljudi kažu: "Raede, mi nemamo nikakvu budućnost!", njihovu beznadežnost mogu dobro da razumem. Ponekad sebe vidim kao ledolomca koji mora da prokrči neki novi put.
Da budemo uzorKako da oni koji Vas poštuju i žele za gradonačelnika pomognu da zajedno ostvarite taj cilj? |
U programu ste naglasak stavili na migrante druge i treće generacije, a šta je sa prvom?
– Pripadam drugoj generaciji i nama je sigurno bilo lakše nego prvoj, dok bih kod treće i daljih generacija potpuno izbacio odrednicu "migrantsko poreklo", jer su to berlinska deca rođena u porodilištima u Špandauu ili Celendorfu. Prva generacija doseljenika, koja zaslužuje najviše poštovanje, ostala je uskraćena. Oni su ovde došli da rade i kasno su odlučili da im Nemačka bude životno odredište. Mnogi su godinama sedeli sa poluraspakovanim koferima. Oni zaslužuju poštovanje i od nemačkog društva, jer su izgradili tu zemlju. Problem je što tragovi prve generacije nisu sačuvani ni pisano ni u formi muzeja. Lično ću se pobrinuti da našu kulturnu politiku tako usmerimo da u školskim knjigama i u naučnoj stvarnosti istorija prve generacije bude obrađena, od toga kako su živeli ti ljudi, na koji način su dolazili, kako su se integrisali. Više od polovine dece koja polaze u školu imaju migrantsko poreklo, a nemaju nikakav odnos prema doseljeničkoj priči njihovih roditelja i deda i baka.
Prijateljstvo sa Srbima
Migrant ne znači i nasilnikKako planirate da se uhvatite u koštac sa svakodnevnim problemima velegrada, kao što je opasnost od terora, nasilja na ulicama, gde se vinovnici uglavnom definišu iz migrantskog miljea? |
Imate dobre odnose sa srpskom zajednicom, odakle to potiče?
– Kao vrlo mlad sam počeo da radim u gastronomiji kod Dragana Mitrovskog. Od tada imam veoma dobre odnose sa srpskom crkvom i zajednicom, a mnogi moji prijatelji su srpskog porekla i pravoslavci. Mislim da je srpska pravoslavna zajednica obogaćenje za Berlin. Kao budući gradonačelnik hteo bih novi i ravnopravniji odnos sa različitim religijama. Kada postoji zajednica kao vaša, koja stalno govori o ljubavi prema bližnjem i ohrabruje ljude da nađu svoje mesto u društvu i kojoj nije svejedno šta se sve oko nje dešava, ona zaslužuje veliko priznanje i poštovanje za zasluge prema celom društvu.
U vreme kada ste upoznavali srpsku dijasporu, Srbija nije bila naročito popularna ni u Nemačkoj ni u Vašoj partiji , što je kasnije dovelo i do bombardovanja. Kako ste na to gledali?
– NATO bombardovanje Srbije je istorijska greška. Raduje me što je Gerhard Šreder priznao da je to bila greška, ali one koji su poginuli to neće oživeti. U partiji je u to vreme bilo oštrih debata o tome. Mislim da će to pitanje morati istorijski da bude iznova obrađeno. Pre godinu dana sam bio u Birkenauu, u Aušvicu, zajedno sa puno mladih arapskog, turskog, srpskog porekla. Ta tamna strana nemačke istorije delom je i njihova istorija, jer svako nosi odgovornost da se takvi strašni događaji više ne smeju ponoviti. Želeo bih da migranti imaju sasvim drugačiju svest, tako da oni, na primer, sa srpskim korenima kažu: Ja sam Nemac srpskog porekla, pravoslavne vere. Ne treba negirati svoju religiju, ni poreklo, ali smo na kraju svi Nemci koji žive u divnoj zemlji i svesno smo odlučili da ovde ostanemo. Religija i poreklo svakog od nas je obogaćenje za Berlin.
