Ž. Marković

U čast grožđa, vina i vinograda i ovog septembra je organizovana tradicionalna manifestaciju Krajinska berba u Rogljevačkim pivnicama. Sve je, po običaju, počelo odlaskom u vinograd, verskim obredom i berbom grožđa, a potom je program u centru Pivnica počeo demonstracijom gaženja grožđa bosim nogama, posle čega je simbolično poteklo prvo vino. Usledio je zatim i bogat kulturno-umetnički program.

Kao i svake godine na ovaj dan oživi jedinstven kompleks kamenih kuća u kojima se čuva vino. U Rogljevačkim pivnicama su se opet okupili brojni gosti, ljubitelji vina, pivnica i dobrog raspoloženja ne samo iz Srbije, već i iz drugih zemalja. Ovaj put je bio znatan broj Rumuna. Bilo je i puno naših ljudi iz dijaspore ili onih koji su se vratili u rodni kraj među njima i Aleksandar i Dara Danilović iz Rogljeva, povratnik iz Herisaua u Švajcarskoj i porodica Dinulović rodom iz Mokranja, povratnici iz Frankfurta.

POVRATNICI IZ ŠVAJCARSKE: Dara i Aleksandar Danilović

Negotinska Krajina je poznata po tradiciji gajenja grožđa, proizvodnji vina i nalazi se na vinskim putevima Srbije. U cilju promocije vinogradarske tradicije organizator ove manifestacije je Udruženje za negovanje etno-nasleđa i razvoj ruralnog turizma Rogljevačke pivnice, uz podršku Mesne zajednica Rogljevo i Turističke organizacije Opštine Negotin. Pokrovitelj je Opština Negotin, a podršku u realizaciji Krajinske berbe pruža projekat EU za kulturno nasleđe i turizam koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Ovogodišnju Krajinsku berbu svečano je otvorio Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin, koji je uputio nekoliko prigodnih reči i prisustvovao tradicionalnoj berbi grožđa.

– Poštovani prijatelji Rogljeva i negotinskog kraja dobro došli u Rogljevačke pivnice, na ovom posebnom mestu, uz simbolični odlazak u vinograd, prigodan program i druženje daćemo mali doprinos ovogodišnjoj Krajinskoj berbi, manifestaciji sa tradicijom koja nas okuplja uvek početkom septembra. Tradicija spravljanja vina, jedna je od prednosti, turističkih i poljoprivrednih potencijala Negotinske Krajine kojom se ponosimo. Grožđe i krajinska vina poštovana i priznata u širim okvirima, svakoga dana osvajaju nove prostore i ljubitelje vina. Prednost osunčane Negotinske Krajine, zemlja i znanje naših vinogradara i vinara, postaju deo svakog proizvedenog vina sa oznakom Negotinske Krajine čiji kvalitet je verifikovan i svetskim priznanjima. Zato ćemo sa zadovoljstvom učestvovati u današnjoj Krajinskoj berbi. Početak berbe je u septembru, a rezultate ćemo znati kasnije. Svima koji se bave vinarstvom, izuzetno zahtevnim poslom, želim puno uspeha, a našim domaćinima Krajinske berbe 2024, na mnogaja ljeta – poručio je Veličković.

POZDRAVNA REČ: Vladimir Veličković

Potom je usledio uobičajeni odlazak u vinograd. Ove godine se povorka predvođenja mladima obučenim u narodne nošnje uputila u vinograd manastira Bukovo, koji je ove godine bio domaćin berbe. Po običaju ubrani su prvi zreli grozdovi koje su blagoslovili jerej Nikola Nešić i protosinđel Enoh. Po završetku simbolične berbe, u centru Rogljevačkih pivnica priređen je kulturno-umetnički program, a najveća atrakcija je bila kada su devojke u drvenim bačvama bosim nogama muljale grožđe, kao čuvanje sećanja na vreme kada je proizvodnja vina podrazumevala taj čin kao neizostavan. Ovaj ritual, pratila je zdravica beračima koju je izgovorio zdravičar Dragoslav Stanisavljević Persinac iz Čubre.

ZDRAVIČAR: Dragoslav Stanisavljević Persinac

U programu su učestvovale etno-grupe Gergina i Zlatovez, omladinski folklorni ansambl KUD “Stevan Mokranjac” iz Negotina, AKUD Floričika iz Jabukovca sa dečjom folklornom grupom, ženskom vokalnom grupom i solistima Vojom Savkovićem na drombulji i Jovanom Miljkovićem na harmonici i plesna grupa Mil Pasos iz Zaječara. Naravno nije izostala ni izložba vina, suvenira i prezentacija starih zanata, a posetioci su bili u prilici da degustiraju tradicionalne specijalitete koje su pripremili meštani i seoska turistička domaćinstva. Mladi slikar Marko Janković iz Zaječara, je izložio svoja dela, priređena je i izložba fotografija Nenada Sokića. Posetioci su prvi put uživali u takmičenju Hajdučka snaga, u obaranju ruke, a najjači je bio Marko Jović.

Etno-grupa Zlatovez iz Negotina
Podmladak KUD Floričika iz Jabukovca
VERSKI OBRED: Jerej Nešić i protosinđel Enoh
Lepotice su jedan od simbola branja grožđa
OBAVEZAN ČIN: Devojke muljaju grožđe nogama

Najlepše beračice

Svake godine izbor Najlepše beračice, privlači sve veću pažnju publike, pa je i sada bilo mnogo onih koji su pozdravili učesnice i nestrpljivo čekali odluku žirija. Za najlepšu beračicu Krajinske berbe 2024 poglašena je Marina Marinković (25) iz Jabukovca, prva pratilja je Anastasija Todorović (17) iz Zaječara, a druga Danijela Marković (22) iz Karbulova. Titula najmlađe beračice pripala je sedmogodišnjoj Andrijani Janković iz Jabukovca, a najšarmantnijom je proglašena desetogodišnja Anastasija Pandurović, takođe iz Jabukovca. Njima je plakete uručila Marija Jojkić (22) iz Kladova koja je prošle godina bila najlepša beračica.

Marija, Marina, Danijela, Anastasija T, Andrijana i Anastasija P.

Raznovrsna ponuda

– Turistička organizacija godinama podržava organizaciju Rogljevačke berbe. Ovo je izuzetna promocija pivnica u našem kraju, kako Rogljevačkih tako i Rajačkih i Smedovačkih. Program je veoma interesantan prikazuje tradicionalne običaje i drago mi je što vidim da je došlo puno gostiju. Ovde turisti dolaze tokom cele godine, a danas je svaka pivnica puna i rezervisana za ručak. Povećan je kvalitet smeštaja i usluge i to je vrlo bitno da imamo što raznovrsniju ponudu kako bi zainteresovali goste koji dođu i ostanu neki dan duže. Pored smeštaja mogu da probaju autentičnu hranu i vino od više autohtonih sorti – izjavio je za “Vesti” Duško Petrović, direktor Turističke organizacije Negotin.

Zanimljivi sadržaji

Barbara Radosavljević je članica udruženja Rogljevačke pivnice, vlasnica domaćinstva Pivnice Radosavljević i jedna od organizatora Karjinske berbe.

– Vidite velika je gužva, izuzetan je odziv gostiju, imamo zanimljive sadržaje kojima želimo privučemo ljude i da onima koji dođu bude interesantno. Imali smo i puno učesnika u programu a osim izbora za mis pažnju je privuklo i obaranje ruku, Hajdučka snaga. Nagradna igra za posetioce je privukla najveću pažnju, a vredna nagrada je investiciono zlato. Ove godine ima mnogo Rumuna što znači da se za nas čulo, mi smo na tromeđi Bugarske, Rumunije i Srbije odakle crpimo najviše turista. Mnogi nam se rado vraćaju što dokazuje da mi ovde stvarno radimo dobar posao, srcem pre svega. Ove godine je manastir Bukovo, bio domaćin vinograda u kome smo blagosiljali berbu. Oni su kupili vinograd ovde kod nas i vredno ga rade. Perfektno je sređen, održavaju tradiciju i ovim putem im zahvaljujemo – kaže Barbara.

Barbara Radosavljević

Ponosni na bagrinu

Tihomir Balanović je vlasnik vinskog podruma “Mirjana 1861” iz Rogljeva (molim obavezno, intervju)

– Ja sam druga generacija ovde, a krenulo je pre 30-ak godina kao vinski turizam ovde u Rogljevačkim pivnicama. Sa hektar i po vinograda počeo je pokojni tast, a mi mlađi smo nastavili tradiciju da sačuvamo ove objekte. Danas imamo 10 hektara , a najviše smo ponosni na vino dobijeno od zasada bagrine, autohtone sorte vinove loze. Imamo i crnu tamjaniku koja se vraća ovde kao autohtona sorta, ali i internacionalne sorte od rajskog rizlinga, šardonea, gamea, kabernea. Godišnje proizvodimo oko 14.000 litara vina i uglavnom pravimo četiri etikete, Bagrinu, čisto sortno vino, imamo kupaže bele mutulovo ludo, pa tradicionalnu srpsku ružicu i crnu tamjaniku – Tihomir Balanović.

PREDNOST DOMAĆIM SORTAMA: Tihomir Balanović

Kizomo, vaćata i tango

Publici je bio zanimljivi i nastup plesna grupa Mil Pasos iz Zaječara.

– Bavimo se plesovima koji nisu toliko popularni kod nas, a u svetu i Evropi jesu, to su kizomo, vaćata i tango. Mislim da se jedini u Timočkoj Krajini time bavimo. Ples kizomo je nastao u Angoli, to je afrički tango, malo moderniji ritmovi, mi smo konkretno sad predstavili na sporiju pesmu, ima i bržih, malo odsečniji pokreti, tlo uz telo se pleše. Vaćata je nastala u Domenikanskoj Republici, klasičan latino ples i popularan je u svetu. Mi plešemo, da kažem modernu vaćatu i tango koji verujem da ne treba posebno da predstavljam i koji privlači i stariju i mlađu populaciju. Ukupno nas sada ima oko 30-ak članova. Ali za četiri godine je prošlo stotinak ljudi. Neki su ostali neki su se preselili ili zbog drugih obaveza prestali da učestvuju u toj našoj priči, ali puno ljudi smo dotakli i trudimo se da ih bude i više – kaže Stefan Todorović iz Zaječara, jedan od šestoro instruktora u plesnoj školi Mil Pasos.

Nastup plesne grupe Mil Pasos

Prva izložba

Marko Janković iz Zaječara, ima devet godina i slikarstvom se bavi od četvrte godine.

TALENTOVAN: Marko Janković

– Veoma volim da slikam i najviše radim sa pastelom, a sada sam krenuo da radim i akril, kao i sa uljem. Ovo mi je prva izložba i želja mi je da budem uspešan slikar. Prvo sam počeo da radim portrete i karikature, a kasnije sam počeo na platnu da slikam cveće i voće. Radim sa dva mentora, jedan od njih je Miroslav Miki Milosavljević, čuveni Miki Grk a drugi je Tomislav Paunković koji slika u Austriji i Nemačkoj i koji više od 40 godina izlaže u galerijama od Austrije do Holandije. Pomažu mi i učim od njih – kaže Marko.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here