Evropska unija je zbog većeg priliva migranata pojačala pritisak na Srbiju da se što hitnije uskladi sa viznim režimom EU, a kako se čulo, u slučaju nesaradnje nije isključena mogućnost ukidanja viznih olakšica građanima Srbije za zemlje šengenskog prostora.
U Briselu kažu da imaju obećanje Srbije da će se uskladiti sa Briselom. Odudaraju, mada nešto manje i vizne politike drugih zemalja Zapadnog Balkana kao što su Albanija i Crna Gora, pa je Komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson najavila da će tokom nedelje u razgovorima sa predstavnicima balkanskih država insistrirati još snažnije na rešenju.
Partnerima na Zapadnom Balkanu će se kako je rekla, obratiti da bi u najkraćem roku svi obezbedili usklađenost viznih politika sa EU.
– Očekujem da će i Srbija i drugi u regionu sarađivati i uskladiti se sa viznom politikom EU. Pokretanje suspenzije bezviznog režima nije isključeno kao opcija, ali nadam se, pre svega, dobroj saradnji – poručila je Johansonova koja smatra da treba bolje da se zaštite spoljne granice kao i da se bolje sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana, oko vraćanja migranata i borbe protiv šverca.
Panika u EU
Pomoćnik Komesara za izbeglice Republike Srbije Ivan Gerginov je rekao za “Vesti” da je usklađivanje vizne politike sa EU na institucijama države, ali da to ne može da se desi preko noći, već je reč o procesu za koji je potrebno neko vreme. Da taj period usklađivanja može biti tri, a možda i pet meseci ukazao je za “Vesti” i izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. On je naglasio da je usklađivanje viznih politika dugoročan i kompleksan proces.
– Ovo nije uobičajena, već čudna komunikacija sa zemljom kandidatom, i to kada je Srbija već prihvatila da se uskladi. Ministri iz EU su prošlog petka u Luksemburgu govorili kao da je odbila, pa bi se moglo reći ta komunikacija iskače iz razumne sa zemljom kandidatom za EU – kaže on.
Đurović napominje i da usklađivanje tih politika nigde nije oročeno.
– Očita je panika i tenzija država EU zbog migranata, mada oni u te zemlje dolaze prvenstveno avionom, a sve zbog straha da nemaju dovoljno kapaciteta zbog velikog broja Ukrajinaca koji im dolaze – smatra je on.
Đurović ne vidi razlog za strah od ukidanja viza građanima Srbije, osim ako se, kako je istakao, bude sprovodila neka druga politika prema Srbiji. EU poslednjih meseci beleži povećan broj ilegalnih migranata iz Tunisa, Burundija i Indije, dok je, prema njihovim podacima, ulazak na teritoriju EU, rutom kroz Zapadni Balkan trostruko veći nego preko drugih ruta. Tokom devet meseci 2022. je zabeleženo sa zapadnobalkanske rute više od 106.000 neregularnih ulazaka u EU, što je, prema podacima agencije Fronteks povećanje od 170 odsto u odnosu na isti period 2021.
Usputna stanica
Radoš Đurović je prethodnih dana za naš list izneo podatke prema kojima je do septembra je u Srbiju stiglo više od 70.000 migranata, a veći broj njih, najverovatnije prošao kroz srpsku teritoriju. To je, kako kaže, kopnena migracija, dok o onoj koja putuje avionom nema podatke. Iz iskustva na terenu, Đurović kaže da je namera migranata da stignu do najrazvijenijih zemalja Zapada.
– U zemljama poput Austrije i Mađarske beleži se, takođe, povećan broj onih koji traže azil, a te brojke za prvih šest meseci ove godine, na nivou EU, prešle 400.000 migranata – naveo je on.
U ovom izbegličkom talasu najviše je Ukrajinaca, a prema statistici koju poseduje Đurović, do septembra u Srbiji boravak prijavilo njih 17.900 dok je kroz srpsku teritoriju prošlo preko 95.000.
U Nemačku je došlo više od milion Ukrajinaca, ali se ne zna koliko je njih ostalo, dok paralelno raste broj migranata iz drugih zemalja. Podaci Fronteksa kažu da je prošlog meseca kroz zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija registrovano više od 19.000 neregularnih ulazaka, što je duplo više nego pre godinu dana. Većina je iz Sirije i Avganistana, a prema podacima srpskih institucija građani te dve zemlje su najbrojniji i u Srbiji. Kako je za “Vesti” rekao Gerginov, trenutno je najviše Avganistanaca, ali se oni na prvoj poziciji smenjuju sa Sirijcima. Brojke, kako je rekao, variraju u zavisnosti od stanja u tim zemljama, pa čim se u nekoj od njih zapuca, više je onih koji krenu da beže. Dodao je da raste broj dolazaka iz Burundija, ali da bez obzira na razvoj situacije, nema nikakvog razloga za brigu, jer je smeštajnih kapaciteta, dovoljno.
Sve više Indijaca
Ono što brine EU je da osim iz Avganistana i Sirije, dolaze i migranti iz drugih država, a prema podacima iz dokumenta EU u koje je DPA imala uvid, njihov broj je porastao skoro deset puta.
– Migranti iz Turske, Tunisa, Indije, Kube i Burundija su 2021. činili 2,5 odsto neregularnih prelazaka granice preko zapadnobalkanske rute, a 2022. godine, do sada, 20 odsto – piše u dokumentu EU.
Navedeno je da je u poređenju sa Sirijcima, Avganistanaca znatno manje, ali da je porast očigledan. Statistika kaže da je do kraja avgusta registrovano blizu 4.500 nezakonitih prelazaka Indijaca, dok ih je u celoj 2021. bilo 550.
Raste i broj dolazaka iz Burundija, Tunisa i sa Kube, a u Briselu su to povezali sa Srbijom, jer je Beograd tim zemljama ukinuo vize. Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer je tražila da Srbija odmah promeni postupke sa vizama. Ona je optužila Beograd da ovakvu viznu politiku vodi prema zemljama koje nisu priznale Kosovo.
Vučić najavio usklađivanje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno rekao da će se Srbija do kraja godine značajno uskladiti sa viznom politikom EU.
– Srbiju neće moći da koriste kao dolaznu zemlju neki koji je koriste, ne zbog stvarnih potreba, već zbog potreba ilegalnih migracija dalje ka zapadu – rekao posle sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i kancelarom Austrije Karlom Nehamerom.
Mehanizam suspenzije
Radoš Đurović objašnjava da zemlje, kako bi tekao proces suspenzije bezviznog režima za građane Srbije.
– Članice šengenskog prostora imaju tehničke mogućnosti da vrate vizni režim Srbiji. Za to je potrebno da glasa dve trećine članica. To im je mehanizam u ruci – kazao je Đurović ukazujući da tom potezu nisu pribegle ni kada je bio znatno veći rast izbeglica koje dolaze u EU.
Dogovor na najvišem nivou
EU je dobila je obećanje Srbije da će se uskladiti sa viznom politikom – rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson nakon sastanka Saveta za unutrašnje poslove EU. O usklađivanju vizne politike Srbije sa EU razgovarano je prema njenim rečima na najvišem nivou.
– Predsednica Ursula fon der Lajen je razgovarala o tome sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Dobili smo uveravanja da će se Srbija uskladiti sa viznom politikom EU, posebno kada su u pitanju države koje su za nas u ovom trenutku urgentne, Tunis, Burundi i Indija – rekla je ona i dodala da suspenzija viznih olakšica trenutno nije opcija.
Očekuje da će se Srbija usaglasiti sa viznom politikom EU, ali neće isključiti druge mere, ako se to ne desi.
– Ali polazim od toga, što je u duhu naše dobre saradnje, da su obećali da će se uskladiti – rekla je i najavila da će razgovarati sa liderima država Zapadnog Balkana na više sastanaka u Berlinu, Pragu i Tirani.
Česi pojačali kontrole
U obnovljene kontrole na granici sa Slovačkom zbog sve većeg broja migranata, Češka je pre nedelju dana uključila u obezbeđivanje granica 320 vojnika, a kontrole na južnoj unutrašnjoj granici šengenskog prostora, produžila do 28. oktobra. Od početka kontrola otkriveno je više od 2.000 nelegalnih migranata i uhapšeno 50 krijumčara ljudi.
-Krijumčari su u najvećem broju Ukrajinci, zatim građani Češke, Sirije, Moldavije i Gruzije – kazao je portparol policije Martin Vondraška.
Samo u avgustu su Česi otkrili više od 3.000 migranata, od kojih su 95 odsto su državljani Sirije, a za Češku je problem što prima natrag nelegalne migrante koje joj vraća Nemačka, dok Slovačka iz koje su ušli u Češku odbija da ih prima natrag, iako postoje sporazumi o vraćanju izbeglica iz trećih zemalja.
