Govorio je Dobrica, vernik, grešnik i pokajnik svog dugog veka,
još 1968. da se na Kosovu sprovodi izgon Srba i da tamošnje vlasti ništa ne čine da ih zaštite. Drugovi iz CK tada su prećutali i zaboravili. Čuvali su privilegije po cenu uništenja svog naroda na Kosovu.
Njihovi naslednici, živi pokopani zajedno s Jugoslavijom, Titom i ideološkim prethodnikom Staljinom, sada su zagrebali po zakovanom poklopcu kovčega. Muče se da iskoče, da opet stvore privid da su živi i opasni. Na svojim sajtovima bave se Dobricom, kada već više niko neće da se bavi njima.
Evo, neću ni imena da im pomenem, ni nazive njihovih nevladinih organizacija, a obećavam sebi da poslednji put mislim o njima. Neka im ovo bude posmrtno slovo.
A koliko su se samoproklamovani cenzori potrudili da politički obračun prenesu u sud. Džaba. Josif Visarionovič to je umeo mnogo bolje da uradi od svojih sledbenika iz savremene Srbije.
Koliko bi li se Koba samo razočarao u njih, tako impotentne. Ništa ne mogu da sprovedu, pa ni da montiraju postupak. Sve što dotaknu pretvara se u pepeo, kao u Ćosićevom romanu "Bajka".
"Čudovišnost mojih prestupa bezmerna je", priznao je u prvom moskovskom procesu Nikolaj Ivanovič Buharin, jedan od vođa sovjetske revolucije, sve što nije učinio. Priznavali su i pisci, priznao je čak i maršal Tuhačevski da je izdajnik i nemački špijun.
Neki su čak pisali Staljinu nakon što su osuđeni na smrt: "Umirem s rečima ljubavi upućenim Vama, partiji i državi, s bezgraničnom verom u pobedu komunizma". Na tom pismu ostalo je i olovkom pribeleženo na margini: "Podlac i prostitutka. J. Staljin".
Vođa svetske revolucije gadio se ljigavaca koji su mu služili i mrtvi. Čak je naredio da se pisac pisma prilikom egzekucije onemogući da pominje njegovo ime.
U svom novom filmu, Nikita Mihalkov u logoraškom snu Gulaga zabada Staljinovu glavu u tortu ukrašenu njegovim likom od čokolade. Staljin je toliko voleo sebe, kaže nam Mihalkov, da je čak i jeo sebe. I njegovi potomci u Srbiji izjedaju se, ali od muke i zlobe.
Istina, malo im je lakše od kada su našli novu ideologiju, primitivno jevropejstvo. Odmah su joj dali totalitarni karakter, stvorili mantru koja služi sama sebi i u kojoj je čovek nepohodan samo da bi se hranila njime. Samo što se u pravoj Evropi to ne sme. Eto, i Adam Mihnjik, jedna od ključnih figura pokreta "Solidarnost", nedavno se usprotivio progonu generala Jeruzelskog, koji je izveo državni udar da bi umirio Poljake.
U ime svoje ideologoje beogradski tvorci staljinizma s jevropskim likom podneli su prijavu protiv Ćosića. Bože moj, pa kako će Srbija u Evropsku uniju dok se ne obračuna s Dobricom, dok se ne obračuna s velikosrpstvom, govorili su. A hteli bi da se obračunaju sa srpstvom bilo veliko ili malo, mada znam mnogo Srba koji nisu čitali Dobričine knjige, pa su opet Srbi.
Žal im je za Jugoslavijom u kojoj je "hegemonistička Srbija" bila krivac za sve, pa je vredelo i osakatiti, a Dobrica im je kriv što je to među prvima raskrinkao. Još više im je kriv što se nije ni osvrnuo na njihovo brbljanje i time ih stavio u napola raspadnutu kutiju od cipela u kojoj se drže beskorisne poruke iz prošlosti, razglednice poslate od davno zaboravljenih ljudi.
