U septembru 2000. godine sud u Beogradu je osudio 14 političkih i vojnih rukovodilaca iz zemalja NATO pakta na maksimalne kazne – 20 godina robije. Među prvom trojicom političkih lidera bili su Toni Bler, Bil Klinton i Žak Širak. Tužilac, Andrija Milutinović, tri sata je čitao optužnicu ispisanu na 183 stranice: stotine tona bačenih bombi, od toga deset tona sa osiromašenim uranijumom; 890 žrtava nasumičnog bombardovanja (među kojima službenici i novinari u zgradi TV Beograd), 503 civila, 240 vojnika, 172 policajca, 88 dece…
Danas, 15 godina kasnije, činjenica je da bez Tonija Blera teško da bi bilo vojne agresije na Srbiju, sa svim njenim posledicama koje su i sada naša realnost.
A kada je bombardovanje bilo već uveliko počelo, Toni Bler, u noći između 4. i 5. maja 1999, zove Klintona, pa odlazi u Pariz kod Širaka, da ih privoli da već tada odvoje po nekoliko hiljada čizama za kopnenu invaziju na Srbiju, ukoliko bombardovanje ne bi dovelo da kapitulacije Srbije i rušenja Miloševića.
U ponedeljak 3. maja 1999. Bler se žali saradnicima da se Klinton u Vašingtonu "još klima", da je "neodlučan" (kalkuliše sa mogućim reagovanjem Rusije), pa Bler odlučuje da lično preuzme glavnu ulogu u organizovanju čvrste koalicije za obračun sa Srbijom.
One koji imaju averziju prema istoriji, a posebno one u sadašnjem beogradskom vrhu, treba stalno uznemiravati podatkom da 3. maja 1999. zaseda "mozak invazije", među njima je i Blerov lični savetnik za pitanja Srbije, Đulijan Brajtvajt koji, između ostalog, saopštava u uvo Alisteru Kembelu, Blerovom šefu za propagandu (a ovaj to beleži u svojoj knjizi "Sila i odgovornost"), kako je (Brajtvajt) posle prethodnog privatnog razgovora sa Blerom o krizi u Srbiji, "sada potpuno uveren da TB (Toni Bler) iz dubine duše mrzi Srbe".
To smo već tada znali ali, Alister Kambel nam to overava i napismeno u svojoj knjizi.
Priča o agresiji na Srbiju i ključnoj ulozi Tonija Blera već je naširoko ispisana. Ali, evo sada Blera koji "iz dubine duše mrzi Srbe", usred Beograda, gde će – O, tempora o, mores – da našeg premijera posavetuje kako da "strukturira" vladu (!) i kako da nas uhvati za ručicu i uvede u iluziju Evropske unije.
Toni Bler, sada vlasnik lobističke firme za prodaju svetske magle "Toni Bler i saradnici", danas je multimilioner. Za maglu koju će i nama da prodaje, zajedno sa otpisanim Austrijancem Guzenbauerom i kompromitovanim Francuzom Kanom, ojadiće jadnu Srbiju za neku "crkavicu" (državna tajna koliko) i otići da još nekoj nesrećnoj i zblanutoj politici kakva je današnja u Srbiji prodaje još malo ništa za nešto.
Vodio je pet ratova i sve krvavo naplatio. Bio je čovek za sve vere (prešao u katolike kad mu se učinilo probitačno kod pape) – sve ideologije i sve valute. Svaka mu čast na umeću!
Ali nije ovde pitanje za koliko će dinara Bler ojaditi siromašnu Srbiju, nego je pitanje šta će Vučiću Toni Bler. Gospodin Toni Bler je danas niko i ništa – ima li ko da to dojavi premijeru; omražen je i "provaljen" u vlastitoj zemlji nakon što je slagao Britance i Parlament da Sadam Husein ima oružje za masovno razaranje, pa na osnovu te laži poveo zemlju u avanturu besmislenog rata u Iraku; ima li ko u Beogradu kuraži da to došapne Vođi. Kandidovao se da vodi Evropsku uniju, pa su ga kaširali već u prvoj rundi; ima li ko da to kaže Aleksandru Velikom…
Toni Bler je predmet za proučavanje morala i makijavelističkog korišćenja vlasti u privatnoj politici koja nema granica ni obraza. Ali onaj koji takvog Blera dovede – pa još plati – da mu bude mentor i savetnik, jeste, naprosto, dijagnoza.
Dijagnoza? Kada "mala priroda" ode u krevet sa sirenom neograničene vlasti, nedonošče je opsesija iluzijom sile koja nema međe niti se boji kraja.
Isak Njutn je postavio zakon po kome "sve što se popne, mora i da padne". Ima li ko da to na vreme dojavi Beogradu u magli, zadnja pošta: Njegovo Veličanstvo.
