Ovaj 34-godišnji baletan srpskog porekla iz Hamburga bio je prvi izbor legendarnog koreografa Morisa Bežara. Za Lea se otimaju i brojne umetničke trupe, koje ga žele i na bini,ali i iza scene, kao vrsnog koreografa.
Zbog visine, neke uloge nije mogao da igra, poput Don Kihota, ali mu to ipak nije smetalo da se okiti najvećim nagradama i priznanjima u branši. Prestižni nemački specijalizovani "Tanc Magazin" ga je proglasio najboljim plesačem na svetu.
Učesnik je "Gala večeri" odabranih svetskih zvezda, a u poslednje vreme najveći majstori, kao što su Dipon ili Kjaravola, biraju ga i u svoje trupe, za koreografa.
Kada je krajem septembra tokom glamurozne svečanosti "Gala zvezda 21. stoleća" na scenu izašla srpska balerina Ana Pavlović sa partnerom Rumunom Andrejem Kolčeriu, u mraku "Teatra Šanzelize" u Parizu je zasvetlucalo ime koreografa Lea Mujića. Prolomio se gromki aplauz.
Sreli smo se sa Leom u pariskom hotelu "Vest-End". Predstavio nam se, prisećajući se prvih koraka u čuvenom folklornom društvu "Abrašević".
– Sa 15 godina, narodne igre su mi postale isuviše lake. Balet je bio izazov. Dve godine sam ubrzano učio plesne korake i verovao u svoju snagu. Tako sam već u 17. godini otišao u Švajcarsku, u Lozanu, u školu kod Bežara. Posle šest meseci, ušao sam u njegovu trupu. Sledi Lionska opera, Frankfurt. Uskoro sam postao slobodni umetnik.
Kaže, da bi neko dobio zvanje makar dobrog plesača, a kamoli najboljeg, "vagone znoja mora da prikupi".
– Svakodnevno vežbam osam sati. Jeste naporno, ali drugi posao ne znam. Istina, sedam jezika tečno govorim, čak i simultano prevodim za kanadsku ambasadu. U Beogradu, u školi, bio je dobar sistem za učenje jezika – kaže Leo.
Briljantno plesačko umeće pre šest godina je obogatio i koreografijom za druge plesače.
– Uradio sam najpre plesne korake za sebe i za partnerku. Od tada su počele da stižu ponude za Berlinsku operu, za Augsburg teatar. Često me ljudi pitaju kako su me odabrali veliki majstori baleta. Kad si u društvu velikih, sve je lakše – objašnjava Leo.
Na spektaklu najvećih svetskih zvezda zapazio ga je legendarni Malakof, danas direktor Berlinske opere, i zamolio ga da uradi koreografiju za njegovu trupu. Ipak, više od svega draže mu je kada podučava podmladak.
– Držim vežbe u Štutgartu, Zagrebu, Ljubljani, Mariboru. Poznajem baletsku igru "do daske". Beograd je jedino mesto gde nikad nisam igrao, valjda zato što nikad niko nije postao prorok u svom selu – kaže Leo, koji je doslovno na vrhovima prstiju preleteo Evropu, Ameriku, Aziju, Okeaniju.
Kaže da se svugde dobro oseća, ali je ipak, Hamburg "njegov" grad.
– Umetnost, balet i opera su ukras sistema koji savremeno funkcioniše. Zato ga nema u Avganistanu, a ima u Fracuskoj i Nemačkoj. U Srbiji, gde se peva u slavu noževa i tuku homoseksualci na ulici, za balet nema mesta, a verovatno ni za mene. Čitam naše novine, pratim sve o svojoj zemlji, obožavam što sam se rodio tamo gde sam se rodio, ali mi, nažalost, i nije teško što nisam u otadžbini – upozorava Leo Mujić.
