Ovogodišnja nagrada “Momo Kapor” za književnost pripala je Vesni Goldsvorti, devojački Bjelogrlić, za roman “Gvozdena zavesa”. Članovi žirija su u obrazloženju istakli: “U svet književnosti, Vesna Goldsvorti je ušla na velika vrata knjigom ‘Izmišljanje Ruritanije’. O različitim ‘ruritanijama’ uglavnom su pisali engleski pisci. Međutim, postoji i u opusu Mome Kapora “Republika Kozilija, jedna varijacija na paradigmatičnu Ruritaniju”. Ova fiktivna zemlja pominje se u Kaporovom romanu ‘Zoe’. Upravo to je roman koji se lepo simbolički rimuje sa ‘Gvozdenom zavesom’ jer su oba romana o ljubavi, o Istoku i Zapadu, o epohi te ode velikom gradu, Njujorku odnosno Londonu.
Vesna Goldsvorti je književnica, memoarista i pesnikinja koja već više od 35 godina živi i radi u Londonu, a 2021. je primljena u britansko Kraljevsko književno društvo. Ovo dva veka taro društvo okuplja najistaknutije književnike, među kojima je ona jedini srpski predstavnik. Do sada je izdala pet veoma zapaženih knjiga na engleskom jeziku, koje su prevedene na 20-tak svetskih jezika. Dugogodišnji je profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetima Kingston, Ekseter i Istočna Anglija, a godinama je radila i kao scenarista, producent i voditelj na BBC radiju. Na britanskoj stanici Radio 4 je vodila program Kako pronaći glas na stranom jeziku u kome je britanskoj publici predstavljala srpsku muziku i poeziju.
Rođena je u Beogradu 1961. godine, gde je završila studije jugoslovenske i opšte književnosti i objavila prve stihove na srpskom jeziku. U mladosti je bila beskrajno ambiciozna, više nego sada.
– Objavljivala sam poeziju u gimnaziji, slala na sve moguće konkurse, dobijala jugoslovenske pohvalnice koje mi danas izgledaju kao da su iz drevnog Egipta.
Njeni snovi nikada nisu bili vezani za slavu nego za život u književnosti, jedan sat u društvu sa Čehovom, Ahmatovom ili Rilkeom bio bi joj, kako kaže, i tada i sada miliji nego Nobelova nagrada. U jednom intervjuu je rekla da ne voli kada ljudi iz dijaspore sole pamet onima kod kuće. Napisala je nekoliko knjiga u različitim žanrovima, a sve su privukle veliku pažnju javnosti. Nakon studije “Izmišljanje Ruritanije”, memoarsko-autobiografske knjige “Černobiljske jagode” i zbirke pesama “Solunski anđeo”, njen prvi roman “Gorski” (napisan na engleskom jeziku) još i pre objavljivanja je izazvao veliko interesovanje izdavača širom sveta. Po prirodi je neko ko voli izazove, ali nije od autora koje bi iko mogao da okrivi za hiperprodukciju. Crnjanski je više od njenog omiljenog pisca, on je, kako ističe, deo genetskog koda. Naučila je ruski da ne bi morala da čita Čehova na engleskom. Njene roditelji su, kako je ispričala, imali višak straha da će u Londonu proći kao Crnjanski, pa tako verovatno i nadu da će je neko iz Beograda jednog dana pozvati da se kao Crnjanski u slavi vrati u rodni grad i dati joj, kao njemu, stan u centru grada.
