Usnulu srpsku prestonicu u rano šestoaprilsko jutro 1941. godine probudio je zlokobni zvuk nemačkih aviona. Samo u prvom naletu nacisti su bacili 197 tona bombi. Stradalo je oko 2.500 ljudi, porušeno oko 700 zgrada, a više hiljada je teško oštećeno. Bilo je to jedno od najvećih razaranja srpske prestonice u njenoj dugoj istoriji.
Čak 234 aviona zlokobno su se obrušila na grad od 370.000 stanovnika, koji su skupo platili svoje antifašističko opredeljenje.
U naletima nacističkih bombardera pogođeno je i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište.
Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništena je tog 6. aprila u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond sa više od 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceni primerci, autografi, dokumenti.
Teško je pogođena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika.
Šest dana posle konstantnog bombardovanja u Beograd su 12. aprila ušli okupatori. Do tada je jugoslovenska prestonica, kojom su se mnogi dičili, izgledala kao razrušena grobnica.
Skoro tri godine posle napada 1941. godine, okupirani Beograd ponovo su opustošile bombe, ovaj put od strane aviona saveznika koji su pokušavali da unište nacistička uporišta u našem gradu.
