Beograd” zasijao u Gradu svetlosti,”

U razgovoru sa gledaocima: Boris Malagurski

 

Oni koji poznaju Beograd – još su ga više zavoleli, a oni kojima je nepoznanica – poželeli su da ga posete. Dakle, misija uspela, aplauz ju je uokvirio, razgrabljeni su DVD-ovi (titl je preveden na 13 jezika), a komentari su izgovarani čak i sa nostalgičnim suzama u očima.

 

Afef, Mišel, Valerijan i Marija Novak je "pogurao" Poseban segment filma je Novak Đoković, tokom razgovora tvrdi da je "Beograd najzabavniji grad na svetu", a ističe da snagu gradu daju ujedinjeni mladi ljudi koji imaju vizuju da ga promovišu. – Za film sam dugo tražio pomoć od Srbije, odbijali me, sve dok nisu čuli da mi je intervju dao Novak. Tek tada od njih dobih zeleno svetlo – seća se Boris.

Projekciju filma u evropskoj metropoli kulture omogućili su udruženi Savez Srba Francuske, predstavništvo Privredne komore Srbije i pariska Srpska pravoslavna crkva, a pojam zajedništva i u radu filma potencirao je mlađani autor, rođen u Subotici, odrastao u Beogradu, od 2005. je nekoliko godina živeo u Kanadi.

Boris, zaista neizmerno voli Beograd, naziva ga zanosnim. Ono što je osmislio kao vodič kroz Beograd, putujući i kroz vreme Boris, sažeo je u zaključak: "Sve što volim nalazi se u mom gradu". Objasnio je da ga duh stanovnika čini toliko privlačnim i glasno pozvao: "Dobro došli u moj grad", koji je "granica između Istoka i Zapada i ušće civilizacija i kulture".

Sve snimljeno Boris je "šećerio" pričama iz istorije, sa samo malo politike, bilo je tu Titove sahrane, priče o Nikoli Tesli, Vuku Karadžiću i građana koji su gradili reputaciju Beograda, a istakao je uvek odlučnu ulogu studenata. U Beogradu su velelepne građevine, muzeji, pozorišta, 65 parkova, 35 fakulteta, neizmerna energija, romantika i strast, prilepio mu je epitet "Pariz Balkana" kao što je "Skadarlija ravnopravna Monmartru", dodavši:"Balkanski Njojork". U Beogradu svako može da stekne prijatelja.

Posle filma, u razgovoru s gledaocima, gde je ulogu prevodioca odradila Dragana Pajović, Boris je objasnio da je film namenjen svima, ali prvenstvo stranoj javnosti koja kod Srba zanemaruje lepe stvari, a kojih ima mnogo. Otkrio je da je scenario napisao kao devetnaestogodišnjak, da je film rađen od 2007. godine i da su svi angažovani volonteri i mlađi od 26 godina.

Na projekciju filma iz Ambasade BiH došli su zamenik ambasadora Tamara Đogo i konzularni radnik Željko Martić. Filmu podeliše najviše ocene, a Tamara, kao rođena Beograđanka se i rasplakala:

– Obradovalo me je da se neko dete rešilo da uradi nešto tako lepo. Deca se okupila, usudila, imali dobru volju i istrajali u svojoj nameri.
 

Sanja, Olivera, Luka, Draško i Kirsten Odličan film, mnogo emocija Afef Kinsela, Mišel Govedar, Valentina Larbije i Marija Goranović su komentarisali: – Odličan film, mnogo emocija, pozitivni odjek za Srbiju.   Vatrogasac Francuz Olivje Kolan kaže: – Beograd je velika prestonica Evrope, nepoznata i treba je otkriti. Veoma raspoloženi bili su Sanja, Luka, Draško i Olivera koja je rekla: – Ovo je prvi dokumentarac koji sumira modernu sliku Beograda i na najbolji način predstavlja našu državu. S njima u društvu je Francuskinja-Amerikanka Kirsten, kaže: – Nisam ništa znala o Beogradu. Uprkos teškoj situaciji, shvatila sam da je Beograd sačuvao život i ima ga.   Pohvale i revolt Iz Epona, 50 kilometara udaljenog od Pariza, došle su Olivera Jović, Ivana Kričak i Žaklina Đurđević, koje su želele da se fotografišu s Borisom, a dale su i komentar: – Prelep film, sve pohvale, videle smo Beograd kakav i jeste, a sada osećamo revolt prema onima koji su činili sve da svetu pošalju nerealnu sliku.