Stariji poklonici fudbala i članovi naše zajednice u Sidneju dobro pamte 1982. godinu kad je u opštini Liverpul pokrenuta inicijativa o osnivanju srpskog fudbalskog kolektiva. Kod mnogih je bila prisutna želja da mladi i talentovani igrači srpskog porekla dobiju svoj klub u kome će igrati i trenirati, ali i da se već poznati naši fudbaleri koji su bili na zalasku svojih karijera okupe u jednoj sredini, kako bi im se omogućila još koja godina bavljenja omiljenim sportom.
Inicijativu o osnivanju pokrenuli su Pera Vidić i Đorđe Vasić, bivši igrači asocijacije Južnog distrikta Novog Južnog Velsa. Novoosnovani klub dobio je ime Beograd, ali s obzirom da se i u drugim sredinama pokazalo da voditi jedan klub uopšte nije lak posao, u pomoć je pozvano još nekoliko bivših fudbalera, među kojima su bili Stanoje Stošić i Dušan Stefanović. Oni su finansirali i registraciju kluba u Južnom distriktu i potpisali garancije opštini Liverpul za korišćenje igrališta Amalfi Park. A, da bi privukli što više naših ljudi, pozvali su i Nikolu Jajića i Ljubenka Pavlovića da se aktiviraju u radu kluba.
To je, ujedno, bila i prva uprava FK Beograd! Njihove supruge vodile su kantinu, a u početku je bio formiran samo jedan tim koji se takmičio na raznim turnirima, među kojima je bio i Turnir nacija u okolini Liverpula. Ekipa je počela da ređa uspehe, pa se ubrzo pročulo o postojanju Beograda i samim tim odziv igrača bio sve veći i češći.
Oprema od “romantičara”
Uspesima i razvoju FK Beograd u prvim godinama postojanja u mnogome su doprineli Mića Milosavljević, Milan Mićko Mihailović, Miloš Maslovarić i drugi već poznati igrači i članovi, koji su svojim imenom i autoritetom privukli i mnoge mlađe igrače iz drugih klubova. Sledećih godina FK Beograd je već imao tri tima – prvi, rezervni i tzv. treći tim, a ljudi koji su bili na čelu kluba i dalje su sami finansirali gotovo sve aktivnosti.
U godini osnivanja nabavljena je sportska oprema za prvi i drugi tim, dok su kupovinu dresova za treći tim finansirali članovi uprave. Oprema je kupljena od OFK Beograda, u čemu je posredovao Milan Mihailović, dogovorivši se sa tadašnjim trenerom “romantičara” s beogradske Karaburme Gojkom Zecom. Sve je bilo plaćeno, iako su se ljudi u Beogradu potajno nadali da će bar jednu garnituru dobiti na poklon. Umesto toga, Đorđe Vasić je morao da obavi ko zna koliko telefonskih razgovora da bi pošiljka konačno stigla.
Tih prvih godina Đorđe Vasić je bio i predsednik i trener dva tima, dok je sekretar Pera Vidić trenirao treći tim. Uspeh je bio – fantastičan. FK Beograd je rivale pobeđivao ubedljivo i uspeo da preskoči dva takmičarska ranga. Tome su, u mnogome doprineli, sjajni fudbaleri među kojima je bilo i nekoliko divnih momaka i bivših igrača Avale.
Uspesi sa Lalićem
Beograd je 1990. godine promenio lokaciju, preselio se u Kabramatu, a tada se formiraju i juniorske ekipe. Klub postaje član Federacije, kreće se sa saveznim takmičenjem i oba naša tima osvajaju svoja prvenstva Premijer lige Južnog distrikta. To je vreme u kojoj klub dobija sve više članova – imao je čak 350 registrovanih seniora i juniora, formirana dva ženska tima i tim veterana.
U klub 1992. godine dolazi trener Steva Lalić, a angažovanjem i Branka Kodora stiže i nekoliko odličnih igrača iz bivše Avale, koji su imali zajedničku želju da uživaju u igri i prikažu lepršav i privlačan fudbal.
Sa Stevom Lalićem FK Beograd je zabeležio veliki uspeh jer je dogurao visoko, čak do Treće lige Novog Južnog Velsa. U ovom kvalitetnom takmičarskom rangu klub se zadržao nekoliko sezona, ali visoki finansijski zahtevi, posebno oko registracije u Federaciji, kao i ostali tekući troškovi bili su glavni razlog budućih posrtanja, pa se Beograd ponovo našao u nižem rangu. Sponzora je bilo sve manje i naš klub se ponovo našao u grupi timova Južnog distrikta.
Ipak, FK Beograd je velikom i svečanom zabavom 2007. godine obeležio četvrt veka postojanja. U tom periodu klub je imao zaista dobre i vredne ljude u svakoj upravi, od predsednika do radnika u kantini, ali i odlične fudbalere koji su, svako na svoj način, dali veliki doprinos od osnivanja.
Derbi s Orlovima
Posle osvajanja “Karađorđevog” kupa u Melburnu 2009. godine klub je napustio Đorđe Vasić, čovek koji je punih 25 godina bio “alfa i omega” Beograda, da bi se posvetio svojoj drugoj ljubavi – golfu. Ovom sportu je posvećen i danas. Sa suprugom živi u svojoj raskošnoj vili pored samog terena za golf, na kojem provodi penzionerske dane.
– Red je da u godinama koje dolaze malo i uživam. Zadovoljstvo mi pričinjavaju druženje sa prijateljima i golf, za mene najbolja sportska rekreacija na svetu – kaže Vasić, osnivač, fudbaler i dugogodišnji funkcioner Beograda.
Srpski fudbalski klub Beograd iz Sidneja trenutno je član grupe timova amaterskog ranga sidnejske Distrikt lige, što ne zadovoljava ambicije navijača s obzirom da su njihovi ljubimci ne tako davno igrali i u državnim ligama Novog Južnog Velsa. U ovoj grupi timova s Beogradom je i naš najmlađi klub – sidnejski Orlovi, a do pre sezone takmičio se i Sportski klub Liverpul koji se, nažalost, ugasio. Tako je broj srpskih derbija tokom sezone sveden na dve prvenstvene utakmice…
Prva uprava
Upravu FK Beograd 1982. 1983. i 1984. godine činili su: predsednik Đorđe Vasić, sekretar Pera Vidić, zamenik sekretara Stanko Stošić, blagajnik Duško Stefanović i članovi: Nikola Jajić, Ljubenko Pavlović, Dušica Vasić, Marien Vidić…
Đorđe Vasić bio je i trener prvog i drugog tima, a treći tim vodio je Pera Vidić.
Svi predsednici
Golub najduže na čelu kluba
Đorđe Vasić (1982-84, 1986, 1995, 1997,), Branko Čačić (1985), Rade Filimonović (1987), Čeda Kuzmanović (1988), Miloš Maslovarić (1989, 2003-07), Stanko Stošić (1990), Dragoljub Vulić (1991-92), Rade Tasić (1993-94), Obrad Milinković (1996), Branko Kodor (1998-99), Stanko Janković (2000-02), Luka Kovačević (2008), Zoran Golub (2009-11, 2014-20), Nikola Zbiljić (2012), Voja Ilić (2013).
Uneli u vitrine 4 voždova Kupa
– Sidnejski Beograd je bio organizator “Karađorđevog” kupa 1994. u Bonirigu i tada je u finalu pobedio Bele orlove iz Boniriga. Susret je posle 90 minuta završen 2:2, da bi Beograd slavio boljim izvođenjem penala – 5:4.
– I drugi trijumf u ovom svesrpskom takmičenju Beograd je ostvario u Bonirigu, kad je savladao domaća Bele orlove sa 2:1.
– Treći Voždov pehar Beograd je uneo u svoje vitrine 2009. godine kad je organizator bila Bervik Kings Krajina. Tada je u finalu savladana Krajina iz sidnejskog Liverpula sa 3:2.
– FK Beograd je sa Belim orlovima iz Albion Parka bio i organizator “Karađorđevog” kupa. Tada su Beli orlovi slavili savladavši u finalu Drinu sa 3:1.
– Poslednji put fudbaleri sidnejskog Beograda trijumfovali su u ovom prestižnom takmičenju 2011. kad su u Adelajdu u finalu bili bolji od domaćeg Vudvil Beograda – 2:1.
– Beograd je bio organizator turnira i 2015. u Bonirigu. Tada je slavio Vudvil Beograd pobedivši Drinu penalima – 5:4.
Beograd domaćin tek 2022?
Sidnejski Beograd treba i ove godine da bude domaćin “Karađorđevog” kupa, ali je zbog pandemije korona virusa neizvesno kad će klubovi završiti takmičarsku sezonu koja treba da počne ovog meseca. Zbog toga može da dođe i do odlaganja ovog važnog takmičenja srpskih klubova na Petom kontinentu!
Već se pominje odlaganje termina odražavanja turnira za kraj godine, pa čak i da se turnir potpuno odloži. U tom slučaju, domaćin naredne 2021. biće Beograd iz Adelajda, a sidnejski Beograd “vratiće” doma?instvo 2022.
Naravno, ovo su samo nagoveštaji. Zvaničnu informaciju dobićemo kad se predstavnici svih srpskih klubova naknadno dogovore.
Inače, Beograd je već obezbedio i lokaciju za turnir, a pošto je taj stadion rezervisan za 2021. klub iz Sidneja bi morao da sačeka godinu dana.
U ligaške borbe na – Vidovdan
Iz “kuće fudbala” u Viktoriji stigla je informacija o ublažavanju restriktivnih mera, među kojima je i zabrana okupljanja, pa će posle dužeg vremena potpune izolacije stvari polako početi da se vraćaju u normalu.
Iz Svetske zdravstvene organizacije, međutim, stižu upozorenja da se preduzmu mere opreza zbog mogućeg drugog talasa širenja korona virusa, pa su države i nadležne institucije pozvane da budu u pripravnosti.
FS Viktorije je, na preporuku kriznih štabova i državnih zvaničnika, izdao zvanično saopštenje da se mere postepeno ublažuju i da klubovi mogu da se pripremaju za predstojeću sezonu, najpre delimičnim treninzima po grupama od po deset fudbalera, a narednih nedelja i punim intenzitetom.
Inače, FS Viktorije je u stalnim kontaktima sa Fudbalskom federacijom Australije. Preporuka je da takmičenje krene 28. juna, juniorski timovi Premijernih liga startovati osam dana ranije, dok će ostale juniorske ekipe u borbe za bodove krenuti početkom jula.
Ove preporuke nisu zvanične jer sve zavisi od toga da li je pandemija korona virusa privedena kraju. Konačnu reč daju krizni štabovi zdravstvenih organizacije. Fudbalski davez Viktorije će narednih dana izdavati saopštenja svim klubovima o daljem razvoju situacije i preporukama.
