Beograd spremio žestok odgovor: Kosovo hrli ka članstvu koje bi ga totalno udaljilo od UN!

Tanjug

“Kosovo bi više izgubilo nego dobilo prijemom u Savet Evrope jer bi se dodatnim povlačenjem priznanja kosovske državnosti udaljilo od UN. S druge strane, EU i Zapad treba da se upitaju da li im je važnije da udovolje Prištini ili da „sačuvaju“ sadašnju poziciju Srbije u odnosu na dešavanja u Ukrajini”, kaže politikolog Dejan Vuk Stanković.

Aljbin Kurti najavio je posle posete Nemačkoj da će tzv. Kosovo aplicirati za prijem u Savet Evrope i Partnerstvo za mir, inače poznato kao predvorje NATO. Srbija tim povodom, prema medijskim navodima, već ima spreman odgovor na ovaj potez Prištine, ako do njega dođe, a to je čvrsto obećanje 14 zemalja koje bi povukle priznanje Kosova.

Priština više gubi nego što dobija

Doktor političkih nauka profesor Dejan Vuk Stanković smatra da je u ovom trenutku moguće da se desi i jedno i drugo, ali kaže da bi Kosovo više izgubilo nego dobilo eventualnim prijemom u SE.

– Moguće je da Albanci dobiju kredit od Zapada i da uđu u SE, s tim što bi to bio veliki presedan jer u SE nikada nije bio član neko ko nije član Ujedinjenih nacija. Takav presedan pitanje je da li bi prihvatile i države članice EU koje ne priznaju Kosovo, a to isto važi i za NATO, s obzirom da su sve države koje su ušle u SE i NATO imale pun međunarodni subjektivitet, što je daleko od kosovskog slučaja – ističe on.

Stanković ne sumnja da i u američkoj, i u nemačkoj diplomatiji postoji ideja da se Kosovo „međunarodno-pravno osnaži“ što onda otvara drugu dimenziju čitave situacije, a to je da se time direktno krši Vašingtonski sporazum.

– To Srbiji daje odrešene ruke da pokrene akciju otpriznavanja. Ako je u pitanju 14 država, plus onih 11 koje su već povukle priznanje Kosova to bi bilo 25 priznanja manje za Kosovo i to ga debelo spušta ispod broja 100. Drugim rečima, to ih udaljava od mogućnosti da kroz Generalnu Skupštinu Ujedinjenih nacija budu priznati kao članica UN – objašnjava Stanković.

Sve su opcije moguće u ovom trenutku

Gledano u tom svetlu, međunarodno pravni položaj Prištine, kaže Stanković, bio bi teži nego što s članstvom u Savetu Evrope.

– Oni se svakako u procesu evropskih integracija nalaze na nultoj tački, a to se vidi i po tome što bez obzira što su miljenici velikih sila u EU i SAD-a još ne mogu da dobiju ni viznu liberalizaciju. Dakle, ne verujem da bi im to nešto posebno pomoglo. Ali u ovim previranjima gde se razne stvari lome preko kolena ne sumnjam da postoje ambicija Bajdenove administracije koja želi da pogura Kosovo – smatra Stanković.

Stanković se osvrnuo i na detalj u ovoj priči koji, kako je rekao, daleko prevazilazi sve gore pomenuto a to je da li je Evropa u ovom momentu spremna da se odrekne Srbije izlazeći u susret Kosovu.

– Ono što je tu interesantno u ovoj međunarodnoj igri je pozicija Srbije u odnosu na sankcije prema Rusiji. Mogućnost naše diplomatije da poentira po pitanju otpriznavanja Kosova direktno je povezana sa saradnjom sa Rusijom i Kinom. Tako da, ako Albanci i njihovi zapadni saveznici budu radili na Kosovu i SE i Partnerstvu za mir pri NATO paktu, onda treba da očekuju da će se Srbija distancirati od politike po pitanju Ukrajine – naglašava Stanković.

Priština ili Srbija – neka odluče

Drugačije rečeno, ako neko želi da pridobije Srbiju, ne može da nastavi da bezrezervno kreditira tzv. Kosovo, jer se u tom Slučaju Srbija prirodno okreće ka Rusiji, što znači da onda nema ništa od jedinstvene evropske politike prema Rusiji na zapadnom Balkanu.

– Srbija dakle ostaje apsolutni partner Rusiji jer su nam opet oni jedini partneri po pitanju zaštite interesa kada je reč o Kosovu. Tako da je na indirektan način ulog prenet na ovo ključno bezbednosno i političko pitanje koje se tiče i Evrope, i čitavog sveta. Znači, ako bi krenuli da Kosovo uvedu u SE to bi odvojilo Srbiju od EU i odvelo ka Rusiji i to započinje diplomatska igra odpriznavanja Kosova – ističe Stanković.

Kosovu ide na ruku činjenica da je Rusija isključena iz Saveta Evrope, što znači da zapadne sile imaju punu dominaciju što može da dovede do svakakvih obrta.

Beograd i Priština su u septembru 2020. potpisali u Beloj kući Vašingtonski sporazum, kojim je tzv. Kosovo prihvatilo jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Naša strana se na isti period obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju tzv. Kosovo. Iako je rok istekao, američki zvaničnici su isticali da sporazum ostaje na snazi, s tim što u Prištini nijednog trenutka nije postojala dobra volja za poštovanje ovog ali i bilo kog drugog dokumenta.