Razlog ovakvog ponašanja države u sećanju na Veliki rat, prema mišljenju akademika Dragoljuba Živojinovića mogao bi se pronaći u međunarodnim porukama koje stižu u Srbiju.
Iskrivljene slike sa BalkanaMile Bjelajac objašnjava da su ranih 90-ih prva izdanja "Balkanskih duhova" Roberta Kaplana utemeljila današnje revizije po kojima je za izbijanje rata kriva Srbija i da je "balkanska mržnja" odlučno uticala na Hitlera da oformi stavove. |
– Verovatno je našim vlastima putem stranih ambasadora rečeno da ne "talasaju" i mada nemam dokaz za to, činjenica je da velikog skupa nema, ukazuje mi da je to razlog što će samo građani lokalno obeležiti godišnjicu – kaže ovaj istoričar za "Vesti".
Zapad, smatra Živojinović, pokušava da političkim sredstvima izravna odgovornost za Veliki rat i podeli je na sve učesnike u ratu.
– Oni bi da pokažu da dve nekada suprotstavljene strane mogu lepo da žive i da ne treba oko tog istorijskog događaja podizati galamu i da to treba da primenjujemo i mi u Srbiji – objasnio je on.
Živojinović je ocenio da takav srpski pristup, s obzirom na ne tako davna događanja na prostoru bivše Jugoslavije i položaj Srba u zemljama nastalim iz bivših jugoslovenskih republika nije moguć, sve dok ne prestane ukidanje osnovnih prava Srba u tim državama.
– Puno je žuči kod našeg naroda i nespremnosti da bez pomirenja, povratka na ognjišta i njihovu obnovu, prihvati viziju nečeg drugog – naveo je ovaj akademik.
Da osluškuje zapadne tonove pokazao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na obeležavanju veka od rata u Liježu, navodeći u pomirljivom tonu da je Srbija naučila da više ne može da ima neprijatelje među velikim državama, posebno među onima čije ekonomije mogu mnogo da joj pomognu. U Belgiji je obećao je da će Srbija tako i da nastavi.
Nikolićev istorijski ugaoPredsednik Srbije Tomislav Nikolić je ocenio da svečanost u Liježu predstavlja simbolično nastojanje evropskih država da početak Velikog rata obeleže kao tragediju koja nije smela da se ponovi 1939. godine. |
– Nadam da se nikada nećemo opredeliti ni na jednu stranu, posebno ne ako dođe do sukoba koji bi, ne daj bože, mogli da se završe loše za nas. Srbiji nije mesto u ratovima jer, čini mi se, više nema šta ni da izgubi – rekao je Nikolić i istakao je i da je Srbija, nakon velikih ratova u 20. veku, naučila da više nema života za bacanje i da je mnogo izgubila u oba rata, iako je bila na pravoj strani.
Srbija je bila sa zemljama pobednicama, ali su one kako upozorava istoričar Mile Bjelajac, počev od 1984. počele da relativizuju isključivost nemačke i austrougarske odgovornosti za Prvi svetski rat.
– Politički, prestaje da bude važno ko je bio agresor, ko je odbio diplomatsko rešenje krize i smatrao da je rat pravi način i sredstvo rešavanja globalnih suprotnosti. Zanemaruje se da je atentat u Sarajevu zloupotrebljen kao povod, kao izgovor za odavno pripreman rat. Valjda je postojala razlika između zemalja koje ga nisu tada želele i koje su bile žrtva agresije – kaže ovaj istoričar, autor knjige "1914-2014. Zašto revizija"
Počast žrtvamaPrinc Aleksandar Karađorđević čiji je pradeda Petar Prvi Karađoređević bio vladar u vreme Prvog svetskog rata kaže da Srbi, sa pripadnicima drugih naroda sa kojima dele otadžbinu i sudbinu, ne dočekuju 100-godišnjicu kao slavljenje rata i ratne pobede, već kao dužnu počast žrtvama, borcima, voljnim i nevoljnim učesnicima borbe za pravo jedne male zemlje da postoji slobodno među narodima. |
On ističe i da nije bilo nevažno ko će da pobedi u tom ratu.
– Saveznički vojnici su se borili protiv ostvarenja planova koje ni ondašnja, ni današnja javnost ne bi mogla prihvatiti. Rat je bio užasan za sve učesnike, ali to ne umanjuje potrebu da davno ustanovljene istine o mestima gde se o njegovom početku odlučivalo, brišu, a domišljaju neke nove ‘istine" – naveo je ovaj istoričar.
Za Srbiju je, ističe Bjelajac, veliki rat od prvog trenutka bio odbrambeni i pravedan, a kao mala zemlja je dala veliki doprinos savezničkoj pobedi uz velike žrtve i vojne i civilne.
– Ova epopeja je sastavni deo istorijske svesti Srba u matici i rasejanju. Pokušaj da se neke činjenice iz vannaučnih razloga izmene, prirodno je da izazivaju podozrenja i reakcije – zaključio je Bjelajac.
Vlast ignorisala akademike– Narod će vek od rata obeležavati lokalno, a država neće ništa, a nisu hteli da pomognu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja je dostojno obeležila godišnjicu velikim skupom. Država se pravila nevešta, iako su svi ministri bili u počasnom odboru. Bile su nam onemogućene TV emisije, kao uvertira za međunarodni skup SANU, na koji je od predstavnika vlasti došao samo predsednik Tomislav Nikolić – kaže akademik Živojinović.
Ne znaju koja je godinaVeće obeležavanje i sećanje na Prvi svetski rat, prema mišljenju istoričara Predraga Markovića izostalo je zbog neorganizovanosti onih koji su na vlasti. |