Memorandum o razumevanju potpisali su tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević sa tužiocem Hasanom Ubakarom Džalouom, a njime je definisano da istrage i procesi protiv počinilaca ratnih zločina prelaze u isključivu nadležnost domaćeg pravosuđa, što će biti primenjeno kako na Srbiju, tako i na BiH i Hrvatsku. Tužilac Vukčević je potvrdio da će tužilaštvo voditi istrage protiv visoko rangiranih osoba koje se sumnjiče za ratne zločine.
– Prestankom rada Haškog tribunala ne prestaje i bavljenje ratnim zločinima, već ono sada prelazi na pravosudne organe u regionu – precizira Vukčević.
Memorandumom je precizirano da će Mehanizam koji takođe ima sedište u Hagu, dostavljati srpskim, bh i hrvatskim sudovima pristup dokazima, dokumentima i svedocima. Sam Mehanizam ne može da podiže optužnice, niti zahteva hapšenja, ali može da lokalnim sudovima dostavlja materijalne koje će, prema rečima Vukčevića, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine "tretirati kao krivične prijave" i eventualno podizati optužnice. Isti slučaj je i sa vlastima u Sarajevu i Zagrebu.
– Tužilaštvo ne preuzima obavezu da podiže optužnice, već je samo u obavezi da razmotri dokaze koje je prikupio Haški tribunal, pa ako iz njih proizilazi da je neko izvršio krivično delo, ono će dalje da postupi – rekao je Vukčević.
Za razliku od postjugoslovenskog prostora, Mehanizam ima pravo da hapsi i procesuira još devet optuženika iz rata u Ruandi, a koji su u bekstvu. Pred Tribunalom u Hagu još se vode postupci protiv Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Vojislava Šešelja.
Nadležni i za žalbe Karadžića i MladićaMehanizam za međunarodne krivične sudove preuzima od Haškog tribunala i eventualne žalbene postupke u postupcima protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Gorana Hadžića i Vojislava Šešelja. Rezidualni mehanizam će nastaviti sa radom sve dok Savet bezbednosti UN ne donese odluku o njegovom zatvaranju. |
