Dok će se o sudbini RKS tablica odlučivati u okviru briselskih razgovora (a predlog srpske strane je da takva vozila dobiju probne tablice bez dodatnih troškova), Beograd je pre pola godine ušao u razgovore o proširenju polise osiguranja na Kosovo, i sa Evropskom unijom i Savetom biroa zelene karte usaglasio tekst memoranduma o razumevanju.
To znači da građani neće više plaćati dodatno osiguranje za vozila sa KS tablicama (uglavnom ih imaju Srbi). Međutim, da bi se to i realizovalo potrebno je da isti ugovor potpiše i Priština (pod posebnim uslovima), ali očigledno zbog političke pat pozicije, o toj temi se i ne oglašava.
Uticajna braća regulatoriZanimljivo da je šef prištinskog tehničkog tima za pitanja osiguranja Rahim Pacoli, brat najbogatijeg Albanaca Bedžeta Pacolija, dok je na čelu Biroa osiguravajućih društava Gani Tači, stariji brat odlazećeg kosovskog premijera Hašima Tačija. I u Udruženju osiguravača Srbije nalazi se brat premijera Srbije – Andrej Vučić. On je imenovan kao nezavisni član nadzornog odbora. |
– Prvo smo pokušali da nađemo modalitet za uvođenje nekog posebnog, jeftinijeg osiguranja, ali na žalost nije bilo moguće, ne samo zbog osiguravajućih društva, nego i zbog zakonskog okvira u toj oblasti, gde ni Narodna banka Srbije (koja je regulatorno telo) nije uspela da pronađe rešenje. Tada se pristupilo razgovorima sa EU i Prištinom o tome kako da se problem reši, pošto osiguravajuća društva sa Kosova nemaju nikakve šanse da postanu deo sistema zelene karte jer su daleko od ispunjavanja uslova – kaže izvor "Vesti" blizak pregovaračkom timu.
Kosovo nije deo sistema zelene karte niti ima potpisan bilateralni sporazum sa nadležnim institucijama u Beogradu. Evropska unija je predlagala da se direktno potpiše sporazum između Udruženja osiguravača Srbije i kosovskog Biroa osiguravajućih društava (KIB), ali tu nije problem samo političkog principa.
– Nijedna od država u okviru EU koja je priznala Kosovo ne želi da ni da razmišlja da isti sporazum o osiguranju potpiše sa kosovskim Biroom osiguravajućih društava. Visina osiguranja za tako registrovana vozila u Hrvatskoj, Mađarskoj i Grčkoj iznosi oko 350 evra na mesečnom nivou. Oni koji su pak, potpisali sporazum (Albanija, Crna Gora i Makedonija) sa Prištinom, to su i skupo platili, pošto im KIB nije uplatio ni centa na ime odštete – dodaje naš izvor.
Umesto da pomogne, cena osiguranja katastrofalno udara po džepu Srbe sa Kosova, koji po istim tim briselskim dogovorima moraju da imaju bar KS tablice. Njima pri ulasku u centralnu Srbiju osiguravajuće kuće naplaćuju polisu od 108 evra za mesec dana. Ako na KiM ne žele da na ulicama budu "nacionalno prepoznatljivi", odnosno imaju RKS table, pri prelasku Merdara na tih 108 evra osiguranja Srbi moraju da daju još 2.000 dinara za probne tablice čije korišćenje plaćaju još 500 dinara po danu. Dakle, Srbina južno od Ibra, mesec dana boravka u centralnoj Srbiji košta najmanje 250 evra.
Dunav (ne)nadležanOd kompanije Dunav osiguranje nismo dobili odgovor na pitanje koliko dnevno prikupe novca od naplate polisa osiguranja, ali nam je umesto toga rečeno da je "nacionalna struktura stranaka koje plaćaju polise graničnog osiguranja je sledeća: 95 odsto su Albanci, a pet procenata Srbi (možda i manje jer oni poseduju dvojne registracije vozila)". Na isto pitanje iz Udruženja osiguravača Srbije nam je odgovoreno da "što se tiče prikupljenog novca, to je van naše nadležnosti". |
Propis(a)na cena
U "Dunav osiguranju" kažu da oni ne određuju cenu polise, već su "samo izvršilac naloga, i neko koje je određen da se bavi ovim poslom od strane Udruženja osiguravača Srbije i Vlade Srbije".
– Cenu polise osiguranja, period trajanja osiguranja i sve ostalo vezano za ovu vrstu proizvoda je odredilo Udruženje osiguravača Republike Srbije, a ne Kompanija Dunav osiguranje, kažu u "Dunav"-u.
U Udruženju osiguravača Srbije na isto pitanje, odgovorili su nam pozivajući se na uredbe i propise.
– Polisa osiguranja za ulazak u Srbiju košta 100 evra za period od mesec dana. Taj režim i ta cena je na snazi od maja 2010. godine, a primenjuje se na sva vozila koja ulaze u centralnu Srbiju, a ne poseduju zeleni karton. Na primer, vozila iz EU ne moraju da imaju zeleni karton, na osnovu potpisanog Multilateralnog sporazuma po kojem je za ulazak u Srbiju ili ulazak u EU vozila sa srpskim tablicama, dovoljna registarska oznaka tj. registarska nalepnica. Sva ostala vozila na koje se ovaj sporazum ne primenjuje ili nije potpisan bilateralni sporazum sa tim državama moraju da imaju zeleni karton ili da plate polisu prilikom ulaska u Srbiju. Taj režim, odnosno 100 evra za mesec dana, primenjuje se i na vozila sa tablicama KS i RKS, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije i to je jedini način naplate osiguranja jer KiM nije niti može biti član međunarodnog Biroa zelene karte, zaključuju u Udruženju osiguravača Srbije.
