Finansijskim planom Sekretarijata za kulturu grada Beograda za 2009. godinu, za ova 22 projekta izdvojeno je 30 miliona dinara, izjavila je sekretar za kulturu Ivana Avžner, juče u Skupštini grada Beograda prilikom objavljivanja rezultata konkursa.
Avžner je dodala da je od ove godine izmenjen rok za produkciju dugometražnih igranih filmova – umesto dosadašnjih 12 meseci, novi rok je dve godine.
Na javnom konkursu za stimulaciju filmske produkcije u 2009. godini, Sekretarijatu za kulturu dostavljeno je 179 projekata.
Među dugometražnim igranim filmovima, po osam miliona dinara dobili su filmovi „Dr Rej Đavoli” Dinka Tucakovića i „O bubicama i herojima” Petra Pašića, a po sedam miliona dinara „Ustanička ulica” Gorana Gajića i „Ničije dete” Stefana Arsenijevića, dok će sa tri miliona dinara biti podržan dugometražni igrani film za decu „Zmajovini pangalozi” Slobodana Skerlića.
Među dokumentarnim filmovima podržani su projekti: „O mucanju na Fejsbuku o splavu” Olivere Miloš Todorović, „Lenkina kuvarica” Ivana Živića i Dejana Dejanovića, „Sloteru Niče Žarkovo ti kliče” Branislava Antonića, „Micićev kofer” Slobodana Simojlovića, „Prinudno sletanje” Miroslava Nikolića, „Škola filma” Dragana Kovačevića i Aleksandra Ivanjikova, „Monahinja venera” Čarne Manojlović, „Selo bez žena” Srđana Šarenca, „Nenad Neša Mihajlović, vinogradar intelektualac” Olega Novkovića, „Žućko – skica za portret Radivoja Koraća” Gordana Mašića i „Muzika tišine” Miljana Glišića.
Sa po milion dinara podržani su kratki igrani filmovi „Dodir” Aleksandra Conića, „Pesnik revolucije na predsedničkom brodu” Balše Đogo i „Kraj” Predraga Bambića, kao i eksperimentalni „Hipotenuza” Miroslava Sretenovića, pola miliona dinara dobio je animirani film „Keruša” Mirele Srebrić, koliko pripada i Maji Uzelac za razvoj produkcije igranog filma „Plava krv”.
Ovako je odlučila petočlana komisija u sastavu: Borislav Anđelić, predsednik, Velimir Bata Živojinović, Milan Ličić, Igor Turčinović i Ratomir Anđelković, članovi. Pri izboru projekata komisija se rukovodila umetničkom vrednošću ponuđenih projekata, kvalitetom scenarija, žanrovskom raznovrsnošću, izborom i obradom tema, mogućnošću realizacije i izvodljivošću projekata u predviđenim rokovima.
