Međutim, sva standardna pravila za državljane trećih zemalja prilikom ulaska u šengenski prostor su i dalje na snazi.
To znači da se od putnika može tražiti da dokažu posedovanje sredstava za putovanje i izdržavanje tokom boravka u šengenskom prostoru. Od putnika se takođe može tražiti da preciziraju mesto boravka (da pokažu hotelsku rezervaciju ili da navedu adresu na kojoj će boraviti).
Isto tako, osobe koje ulaze u zemlje „šengenskog prostora“ se ne smeju smatrati pretnjom javnom redu, miru, zdravlju ili unutrašnjoj bezbednosti, i za njih ne sme da postoji izdato upozorenje da im se ne odobrava ulazak. Pogranične vlasti zemalja članica „šengenskog prostora“ imaju pravo da ne odobre ulazak ukoliko ovi zahtevi nisu ispunjeni i donose konačnu odluku o odobrenju ulaska u zemlju (Član 5 Šengenske konvencije).
Recimo, krenuli ste kod kuma na svadbu i nosite mu sliku. Bez obzira što nije delo nekog priznatog ili poznatog umetnika, da bi je izneli iz zemlje morate imati dozvolu republičkog Ministarstva za kulturu.
Da biste dobili dozvolu Ministarstva za kulturu, potrebno je da u Republičkom zavodu za zašitu spomenika kulture dobijete Rešenje o izvozu predmeta u inostranstvo za šta je potrebno da: predmet(e) donesete u Zavod na uvid, da donesete ličnu kartu ili pasoš i da popunite zahteve (Izvoz-obrazac molbe i Popis predmeta uz izdatu dozvolu).
Ista situacija je sa trofejima divljači, kao i sa muzičkim instrumentima. Kada dobijete potrebne dozvole za prenošenje instrumenta, ako putujete avionom obavezno naznačite kompaniji kojom putujete da nosite instrument.
Ako je instrument malih dimenzija možete ga držati u krilu ili u ručnom prtljagu, a ako je većih dimenzija moraćete celu avionsku kartu da kupite. Ipak, sve detalje daće vam prevoznik s kojim putujete.
Iz Srbije se slobodno, bez ikakvog dokumenta može izneti do 10.000 evra, a uneti se može neograničena količina novca bez ikakve dokumentacije ukoliko se kasnije neće izneti iz Srbije. To znači, ako hoćete da odrešite kesu, lumpujete na svadbi i čašćavate muziku, keš pripremite za to, a platne kartice za režije.
NEMAČKA
Putnici koji stižu iz neke od tzv. trećih zemalja (onih izvan EU) kontrolišu se na graničnim prelazima (na aerodromu) i u pograničnim oblastima (dubine od 30 kilometara uz nemačke kopnene granice). Pored toga postoje i dubinske carinske kontrole koje vas mogu zaustaviti bilo gde unutar teritorije države i tražiti da priložite dokaze o robi koju nosite. To veži ne samo za sve zemlje šengena, već i za Srbiju, pa tako postoji carinarnica u Ćupriji ili Kragujevcu.
Putnici su obavezni da ranije pismenim putem prijave unošenje gotovog novca ili vrednosnih papira u vrednosti iznad 10.000 evra.
Obavezno je na licu mesta (mobilnoj graničnoj kontroli 30 kilometara uz nemačku kopnenu granicu) prijaviti robu koja se donosi i čija vrednost prelazi 300 evra (za one koji stižu avionom ili brodom 430 evra), a za osobe mlađe od 15 godina limit je 150 evra. Krijumčarenje ("šverc") se ne isplati jer ukoliko neko bude uhvaćen, plaća ne samo carinu već i kaznu u istom iznosu. U težim slučajevima preti i sudski proces uz oduzimanje švercovane robe. Ne važi izgovor da putnik "nije znao" propise.
Carina, savezna i lokalna policija imaju pravo da u pograničnom pojasu kontrolišu putnike (Nemce i strance) kako bi stali na put organizovanom kriminalu, "pranju novca" i izbegavanju poreskih obaveza. Na udaru su sume iznad 10.000 evra u gotovini ili vrednosnim hartijama, ali i dragoceni metali. Sve to se mora prijaviti prilikom unošenja, a za izbegavanje takve obaveze i skrivanje može da usledi visoka kazna (čak i do iznosa od milion evra).
Za osobe starije od 17 godina važi dozvola uvoza sledećih stvari: 200 cigareta ili 100 cigarilosa ili 50 cigara, odnosno 250 grama duvana za lulu, zatim 1 litar alkoholnog pića (jačeg od 22 odsto) ili dva litra napitka te ili manje sadržine alkohola, odnosno 4 litra vina ili 16 litara piva.
Vozačima automobila je dozvoljen uvoz punog rezervoara goriva, uz dodatnih deset litara u kanisteru.
Hrana životinjskog porekla (meso, mleko i njihove prerađevine) se može preneti samo na onim prelazima koji imaju posebnu veterinarsku službu, a pritom putnik mora imati pri ruci i prateći dokument o ispravnosti namirnica.
ŠVAJCARSKA
Bez naplate carine u Švajcarsku se dozvoljava unos prtljaga putnika, u koji spadaju lične stvari (odeća, veš, cipele, nakit, toaletni pribor, sportski artikli i uređaji, oprema za kampovanje, foto aparati, lap top i muzički instrument), cigarete – 200 komada, 50 cigara ili 250 grama duvana za lulu, alkoholna pića – jedan litar žestokog sa preko 15 odsto alkohola ili dva litra sa manjim sastojkom alkohola.
Za svu ostalu robu koju neko unosi u Švajcarsku važi propis da do vrednosti od 300 franaka (oko 200 evra) ne podleže carinjenju.
Psi i mačke koji prelaze granicu moraju biti vakcinisani, a uz njih mora ići zvanična potvrda da je to učinjeno u poslednjih godinu dana, a najranije mesec dana pre polaska na put.
AUSTRIJA
Putnici iz zemalja izvan EU u Austriju mogu uneti, umesto dve, četiri litre vina bez plaćanja carina.
Maksimalna vrednost robe koja se može uneti bez carine povećana je sa 175 na 430 evra za putnike koji dolaze avionom, a do 300 evra za putnike koji na druge načine ulaze u zemlju.
Za putnike ispod 15 godina starosti ta granica je 150 evra.
Kafa, čaj, parfemi i vredni metali se mogu unositi bez ograničenja, ali u okviru dozvoljene maksimalne vrednost.
Za unošenje kućnih ljubimaca potrebno je da vlasnik poseduju pasoš za životinje u kojem se nalazi potvrda vakcinacije i da je vakcina protiv besnila važeća. U Austriju je bez ikakve potvrde moguće uneti i izneti do 5.000 evra.
FRANCUSKA
Ako putujete avionom u Francusku nije dozvoljeno uneti:
• veću količinu hrane,
• više od litar žestokog alkoholnog pića po osobi,
• više od jednog boksa cigareta.
Ukoliko nosite više od dozvoljenog, carina će vam prilikom pregleda višak oduzeti.
Za prenošenje kućnog ljubimca vam je potrebno:
• pasoš za kućnog ljubimca,
• da ima istetovirano ili u obliku čipa sve važne podatke o sebi i vlasniku,
• knjižica o vakcinaciji i zdravstevnom stanju,
• nalazi laboratorije (test krvi).
Francuske vlasti često menjaju ove zakone pa ih blagovremeno treba prekontrolisati u francuskom konzulatu pre putovanja.
SLOVENIJA
Odrasli putnici (iznad 17 godina) mogu bez oporezivanja u Sloveniju da unesu 200 cigareta ili 50 cigara ili 250 grama duvana za lulu, 1 litar alkoholnog pića koje sadrži više od 22% alkohola ili 2 litra alkoholnog pića koje ima do 22% alkohola ili šampanjca, i dva litra vina, 50 grama parfema i 0,25 litara (250 ml) toaletne vode i ostalu robu čija je vrednost do 175 evra ili 90 evra za osobu mlađu od 15 godina.
Kao deo ličnog prtljaga stranci koji su iz „trećih zemalja“ (nisu članice EU) mogu da unesu predmete za ličnu upotrebu bez potrebe da na njih plaćaju porez.
Maksimalna količina novca koja se može uneti je 10.000 evra.
MAĐARSKA
U Mađarsku se bez naplate carine može uneti lični prtljag, odeća i drugi predmeti za ličnu upotrebu. U to spadaju: lični nakit, 1 video plejer, 1 televizor, 1 lap top, dva fotoaparata, jedna kamera, sportska oprema u količini dovoljnoj za ličnu upotrebu…
Pored ličnog prtljaga se može uneti i roba čija je ukupna vrednost do 175 evra za građane iz ne EU država.
Odrasla osoba (preko 17 godina) može da unese i 250 ml toaletne vode i 50 g parfema, 200 cigareta ili 50 cigara ili 250 grama duvana ili kombinaciju ova tri proizvoda maksimalne težine do 250 grama, 1 litar destilovanog alkohola i 2 litra vina.
Ne preporučuje se unošenje i iznošenje sirovog mesa, kućno-pravljenih mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda.
U Mađarsku se može uneti ili iz nje izneti maksimalno 15.000 evra bez prijavljivanja na carini.
GRČKA
U Grčku se bez naplate poreza može uneti 200 cigareta ili 100 cigarilosa ili 50 cigara ili 250 grama duvana za lulu; 1 litar alkoholnog pića koje ima preko 22% alkohola ili 2 litra vina; 50 grama parfema ili 250 mililitara toaletne vode.
Ostala roba koja ne uključuje lični prtljag može biti vrednosti do 175 evra.
Zabranjen je unos mesa i mesnih prerađevina, i mleka i mlečnih proizvoda.
Unos biljaka i životinja (koje nisu kućni ljubimci) je ograničen raznim međunarodnim konvencijama. Biljne i životinjske vrste se mogu uneti uz odgovarajuće sertifkate, a za detaljne informacije treba konsultovati grčka konzularna odeljenja u Srbiji.
Kućni ljubimci se mogu uneti samo sa pasošem za ljubimce u kojima su uverenja o vakcinaciji i zdravstvanom stanju životinje. Vakcina protiv besnila ne sme biti starija od 12 meseci, a za mačke 6 meseci. Takođe mora biti najranije obavljena 6 dana pre unosa životinje u zemlju.
Bez prijavljivanja carini u Grčku se može uneti maksimalno 10.000 evra ili neke druge valute u toj vrednosti.
Grčka carinska služba ima stroga pravila koja se tiču iznošenja antikviteta iz zemlje, uključujući i kamenje sa arheološkim mesta. Kazne se kreću od visokih novčanih do kazne zatvora.
KUPOVINA POLOVNOG AUTOMOBILA U INOSTRANSTVU
Neki će priliku da putuju Evropom bez viza iskoristiti da bi se kupali i odmarali na plažama, a neki će, na primer, otići u Nemačku kako bi ostvarili svoj san. Kupovina očuvanog polovnjaka za „male pare“, i to od nemačke domaćice koja je u njemu vozila decu do obdaništa i prevozila namirnice ili švajcarskog penzionera koji je auto koristio samo da sebe i gospođu preveze do banje, je nešto čemu se mnogi nadaju i unapred raduju.
Prilikom donošenja odluke da se kupi polovni automobil u inostranstvu treba znati koji sve troškovi postoje prilikom ovakve kupovine vozila. Cena automobila koja se može videti u ponudi na stranim autoplacevima samo je početni trošak na koji treba računati.
Na cenu koja je plaćena u inostranstvu može se ostvariti povraćaj PDV prilikom izvoza iz strane zemlje. Tako, ako se kupi polovan automobil u Nemačkoj, poreska stopa iznosi 19% i taj iznose se može dobiti kao povrat poreza.
Ukoliko se koriste usluge auto-kuća ili osoba koji se bave ovim poslom, za transport polovnog automobila iz inostranstva će naplatiti oko 500 evra, a u troškove treba uključititi i troškove privremenih tablica i osiguranja što iznosi preko 100 evra i izvozne špedicije koja košta dodatnih 50 evra.
Prilikom ulaska u Srbiju plaćaju se ulazna špedicija oko 2.000 dinara i usluga carinjenja minimum 5.000 dinara. Carina se plaća u iznosu od 12,5% (za 2010. je najavljeno siniženje carine) i to na vrednost polovnog automobila uvećanu za troškove transporta. Poslednje što se plaća je porez na dodatu vrednost u iznos od 18% i naravno osiguranje i registracija automobila. Sve zajedno cena automobila u Srbiji je na kraju oko 40% veća od one koja je plaćena u inostranstvu.
Ukoliko se automobili kupuje na kredit treba računati i na troškove finansiranja, odnosno kamate. Za kredit koji se otplaćuje 5 godina, kamata može iznositi i 50% u odnosu na glavnicu koja je pozajmljena.
Ovi troškovi prilikom kupovine se mogu malo razlikovati u zavisnosti od zemlje odakle se polovno vozilo dovozi, tako da ukoliko kupujete polovni automobil u Sloveniji ili polovan automobil u Italiji, oni će biti nešto drugačiji.
NEMAČKA
U Nemačkoj je veoma jednostavno kupiti novo ili polovno vozilo. Kada to uradi kupac koji nema prebivalište u ovoj zemlji, obavezno mora to odmah da prijavi i dobije izvozne registarske tablice (popularno nazvane "Col tablice" po carini čije ime je na nemačkom Zoll). One su bele boje sa crnim slovima i brojevima, a na desnoj strani imaju crvenu površinu na kojoj je crnim brojevima naveden datum kada ističe ova privremena registracija.
Ove tablice za automobil koštaju 80 evra za 15 dana, a 160 evra za 29 dana. Za motocikl ili prikolicu tablice staju 40 evra za 15 dana i 55 evra za 29 dana. Tablice se inače izdaju odmah samo ukoliko do isteka njihove važnosti traje i rok plaketa za obavljeni tehnički pregled i kontrolu izduvnih gasova. Ako to nije slučaj, kupac mora da obavi oba pregleda.
Kada stranac kao novi vlasnik automobila ode u Ured za saobraćaj (Strassenverkehrsamt) dužan je da sa sobom ponese sledeće dokumente:
• potvrdu o osiguranju (Deckungskarte)
• saobraćajnu knjižicu i dozvolu ("Zulassungsbescheinigung Teil I und Teil II" koje su se ranije zvale "Fahrzeugschein" odnosno "Fahrzeugbrief")
• pasoš
• potvrdu o tome da je vozilo uspešno prošlo tehnički pregled i kontrolu izduvnih gasova
• eventualno i stare nemačke registarske tablice.
Troškovi izdavanja izvoznih tablica i ostalih dokumenata kreću se oko 50 evra. Po pravilu, polovno vozilo mora da bude podvrgnuto i identifikaciji. Po želji kupca može da bude izdata i međunarodna saobraćajna dozvola, što je uvek neophodan i pametan potez, posebno ako se vozilo transportuje brodom u neku vanevropsku zemlju.
ŠVAJCARSKA
Veoma detaljna obaveštenja o kupovini i izvozu kupljenog vozila objavljen je u posebnom dodatku Glavne carinske direkcije (izdanje za 2009. godinu oznaka broj 15.51 d 5/2009).
Prenosimo neke detalje iz tog uputstva, a za stručna objašnjenja i tumačenja propisa preporučene su Okružne carinske direkcije:
Zollkreisdirektion Basel
Tel. +41 61 287 12 87 ; mailto: kdbs.zentrale@ezv.admin.ch
Zollkreisdirektion Schaffhausen
Tel. +41 52 633 11 11; mailto: kdsh.zentrale@ezv.admin.ch
Zollinspektorat Zürich
Tel. +41 44 497 88 07; mailto: zentrale.zuerich-zi@ezv.admin.ch
Zollkreisdirektion Genf
Tel. +41 22 747 72 72; mailto: kdge.zentrale@ezv.admin.ch
Zollkreisdirektion Lugano
Tel. +41 91 910 48 11; mailto: kdti.zentrale@ezv.admin.ch
Prilikom odvoženja kupljenog vozila iz Švajcarske, na graničnim prelazima te zemlje se podnosi dokumentacija kojom se rešavaju sva pitanja oko kasnijeg postupka oko carinjenja i registrovanja u zemlji odakle dolazi kupac.
Važno je pronaći prelaz koji ima posadu graničara (jer je većina malih prelaza prazna, a na njima postoje jedino automati koji izdaju najneophodnije potvrde). Radno vreme prelaza je po pravilu od ponedeljka do petka od 08.00 do12.00 i od 14.00 do 17.00 časova.
Carinskim službenicama treba predočiti:
• carinsku prijavu izvoza,
• račun ili ugovor o kupovini automobila,
• saobraćajnu dozvolu (Fahrzeugausweis),
• pasoš ili vozačku dozvolu novog vlasnika.
Vraćanje poreza na dodatu vrednost (PDV, odnosno na nemačkom MEHRWERTSTEUER)
U nadležnosti je prodavca vozila da kupcu objasni da li je moguće vratiti ovaj porez.
Objašnjenja nudi i Savezna poreska uprava – Hauptabteilung Mehrwertsteuer:
Schwarztorstrasse 50, 3003 Bern;
Internet: www.estv.admin.ch/d/themen/mwst.htm
Registarske oznake vozila mogu biti švajcarske (obične), ali i one carinske (Exportkontrollschildern)
Internet adresa Uprave carina: www.ezv.admin.c
FRANCUSKA
Cene polovnjaka su oko pedeset procenata niže od automobila na auto placevima kod nas. Prilikom uvoza automobila iz Francuske plaćaju se carina i porez a vozila moraju da ispunjavaju Euro 3 standard. Sa druge strane, prilikom izvoza iz ove zemlje moguće je ostvariti povrat PDV-a.
Iz Francuske se uvoze putnička ali i laka dostavna vozila. Dostavna vozila su dosta jeftinija a postoji mogućnost da se prilagode za registraciju kao putničko. Treba obratiti pažnju na ovakve automobile jer su oni često prešli mnogo veći broj kilometra.
ITALIJA
Uvoz polovnog automobila iz Italije je zanimljiva mogućnost jer je ovo jedna od najbližih zemalja pa su i troškovi transpotra niži. Kao i kod uvoza iz drugih zemalja Evropske unije plaćaju se carina i porez a dozvoljen je uvoz samo onih automobila koji ispunjavaju ekološke standarde Euro 3. Prilikom transporta treba obezbediti izvozni EKS papir.
Zanimljiva mogućnost je kupovina "nula kilometara" vozila. U pitanju su automobili koji su nekoliko godina stajali u nekom izložbenom salonu i nikada nisu vožena ali se prodaju kao polovni automobili.
AUSTRIJA
Povratnici iz inostranstva mogu da izvrše uvoz bez carine dok rezidenti plaćaju carinu u izosu od 10 % i PDV u iznosu od 18%. Takođe, treba računati i na troškove transporta i eventualnih popravki.
Detaljne informacije o kupovini vozila u inostranstvu i proceduri uvoza iz raznih zemalja u Srbiju možete naći na našem sajtu u kategoriji SERVIS.
VRAĆANJE POREZA NA DODATU VREDNOST
ŠVAJCARSKA
Ovaj porez je u Švajcarskoj 7,6 odsto. Može se tražiti odmah u radnji odgovarajuća potvrda (Global Refund Cheque). Tražite VAT obrazac.
Da bi se porez vratio ukupni račun mora dostići najmanje 300 franaka, uključujući i pomenuti porez. Mogu da ga vrate samo turisti koji nisu nastanjeni u Švajcarskoj, a kupljena roba mora biti izneta iz zemlje u roku od 30 dana.
Tri laka koraka do povratka poreza:
• u prodavnici: ukupni račun mora biti bar 400 franaka.
• na carini: tražiti pečat prilikom napuštanja zemlje
• podići novac: Ima više načina – odmah u gotovini ili prebacivanjem na kreditnu karticu, dok za državljane nekih zemalja postoji mogućnost da im novac bude isplaćen po povratku kući.
SLOVENIJA
Putnici iz zemalja koje nisu članice EU mogu na granici da povrate porez na dodatnu vrednost za robu koju su kupili u Sloveniji samo ako imaju poseban formular za kupljenu robu koji izdaje i popunjava prodavac. Formular mora da overi carinska služba na graničnom izlazu iz Slovenije.
MAĐARSKA
Pri kupovini robe u Mađarskoj treba obratiti pažnju na oznake koje se na pojedinim artiklima nalaze. Jedino ako imaju oznaku da su oslobođeni poreza tu sumu možete povratiti na granici ili neki drugi način.
Da bi se to pravo ostvarilo iznos računa za kupljenu robu mora biti najmanje 50.000 forinti (188.6 evra). Pri tom obavezno je imati VAT obrazac koji izdaje trgovac i popunjava ga. Račun, ili slip kreditne kartice treba prikačiti za ovaj obrazac. Sva dokumenta moraju biti propisno overena i pečatirana.
Moguće je nekoliko načina da se povrate sredstva od poreza:
– može se uzeti novac u kešu na mađarskoj granici pri izlazu iz zemlje
– može se prebaciti na bankovni račun ili kreditnu karticu
– može se poslati ček u toj vrednosti na kućnu adresu
Da bi se novac refundirao ne sme proći više od 90 dana od datuma kupovine do potraživanja sredstava.
