Hiljade Libanaca izašlo je na ulice izražavajući bes prema političkim liderima, četiri dana posle velike eksplozije u Bejrutu u kojoj su poginule najmanje 154 osobe.
Demonstranti upali u Ministarstvo spoljnih poslova. Policija koristila suzavac.
Eksplozija koja se dogodila u utorak u luci u Bejrutu potpuno je uništila delove tog grada i dodatno rasplamsala situaciju u nestabilnom Libanu.
Veruje se da je eksplodirala velika količina amonijum nitrata koji je bio zaplenjen sa jednog broda, ali nikad nije uklonjen iz skladišta.
Vlasti su obećale da će pronaći i sankcionisati odgovorne, ali demonstranti su besni. Policija je bacila suzavac na one koji su pokušali da probiju barijere i uđu u parlament.
Dva ministra koja su pokušala da posete razoreno područje su najurena.
– Posle tri dana čišćenja, uklanjanja ruševina i zaceljenja rana… sada je vreme da naš bes eksplodira i da ih kaznimo – rekao je aktivista Fares Halabi za agenciju AFP.
Osim iskazivanja besa, cilj marša je i sećanje na žrtve kao i podrška za više od 5.000 povređenih i oko 300.000 onih koji su ostali bez domova.
Produbljivanje krize
Eksplozija je samo dodatno uzburkala strasti u toj zemlji. Protesti su počeli u oktobru prošle godine, praćeni ekonomskom krizm i padom valute.
Libanska vlada nije uspela da sprovede reforme i da otključa pomoć od MMF-a kao i sredstva sa međunarodne donatorske konferencije za Liban.
To je dovelo do protesta širom zemlje protiv vlade nakon ublažavanja mera u borbi protiv koronavirusa, pozivajući na primenu Rezolucije 1559 Saveta bezbednosti UN koja poziva na razoružanje Hezbolaha i jačanje libanske vlade kako bi nametnula svoju vlast na celoj teritoriji.
Stiže pomoć iz inostranstva
S druge strane, libanske vlasti se protive zahtevima za međunarodnu istragu eksplozije. Predsednik Mišel Aun je naveo da će biti ispitano da li je eksplozija uzrokovana „stranim mešanjem”, odnosno bombom.
U međuvremenu se očekuje virtuelni donatorski samit, a među svetskim liderima koji su potvrdili učešće je i američki predsednik Donald Tramp.
Juče su agencije UN upozorile na humanitarnu krizu u Libanu. Navedeno je da je moguć nedosatak hrane kao i da je ugrožena borba protiv pandemije Covida-19.
Mnoge zemlje su već ponudile pomoć.
SAD su objavile da planiraju odmah da pošalju zalihe hrane i lekove u vrednosti od 15 miliona dolara.
Velika Britanija je poslala brod sa humanitarnom pomoći vrednom 5 miliona funti.
Da li su na pomolu politički potresi?
Velika eksplozija u Bejrutu odložila je još jedan važan događaj za Liban. Specijalni sud UN odložio je za 18. avgust čitanje presuda pripadnicima Hezbolaha, optuženim za učešće u atentatu na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja 2005. godine, poštujući dan žalosti.
Veruje se da bi te presude mogle da izazovu političke potrese.
Rafik Hariri je ubijen u februaru 2005. godine, pošto je bombaš-samoubica aktivirao tonu eksploziva skrivenog u kombiju.
U ekspoziji je poginula 21 osoba, dok je više od 200 ranjeno.
Ubistvo Rafika Haririja izazvalo je ozbiljnu političku krizu u Libanu, koja od tada traje nesmanjenom žestinom.
Sva četvorica optuženih za učešće u pripremi ovog ubistva pripadnici su Hezbolaha i sudi im se u odsustvu. Hezbolah je u nekoliko navrata odbacio odgovornost za ovaj događaj.
