Težnja za nacionalnim ujedinjenjem Albanaca, kao drugo ime za veliku Albaniju, našla se u govoru novog albanskog predsednika Bajrama Begaja, koji je održao po preuzimanju dužnosti od Iljira Mete. On nije propustio priliku da u prvom govoru pomene Kosovo i Preševsku dolinu.
– Biću sluga našeg naroda, nepokolebljiv pobornik evroatlantskih integracija svih Albanaca Albanije, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Preševske doline i gde god da rade – rekao je Begaj.
On je akcentirao vekovnu težnju Albanaca za ujedinjenjem.
– Uz vekovnu težnju albanskog naroda za identitetom i nacionalnim jedinstvom – naveo je Begaj u govoru.
Ovaj govor novog albanskog šefa države, nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović vidi kao nastup protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, ali i ostalih balkanskih država koje je Bajram Begaj pomenuo.
– Koncept velike Albanije nije nov, ali je novo što se od bombardovanja Jugoslavije 1999. on učestalo ističe i daje mu se na aktuelnosti. Odnosno od okupacije KiM, politički lideri u Prištini i u Tirani pominju te velikoalbanske težnje. Još češće to rade u ovom periodu zaoštravanja odnosa u svetu, jer su očito procenili da je povoljan trenutak za dalju afirmaciju velikoalbanskog projekta – pojašnjava Jovanović za “Vesti”.
Da je dobar momenat za promociju velike Albanije, prema njegovim rečima, procenjuju neke zemlje Zapada i neki lideri u NATO.
– Taj koncept odgovara strategiji dominacije zapadne vojne alijanse i sastavni je deo ekspanzije na istok. Upravo zbog te ekspanzije zagovornici velike Albanije nastupaju agresivnije, svesni da je ona velika podrška njihovom projektu – pojašnjava naš sagovornik i ističe da takav nastup albanskih lidera u suštini nosi mogućnost nove destabilizacije Balkana.
Podrška albanskom projektu u NATO i EU je, kaže, deo strategije nosilaca dominacije i politike hegemonizma koji vrše pritisak na Srbiju da odustane od vojne neutralnosti i prihvati članstvo u Alijansi.
– Mi bi u tim izmenjenim političkim okolnostima u svetu kad neke članice EU, u svojstvu članica NATO, daju podršku projektu Albanaca, morali da se preispitamo, ostaje li Srbija na istom pravcu, odnosno nepromenjenom azimutu od pre 22 godine da je njen jedini put EU i da li su vitalni interesi Srbije i njen suverenitet ugroženi – kazao je on.
Politički analitičar Branko Radun kaže za “Vesti” da nastup novog albanskog predsednika nije ništa novo i podseća da su i njegovi prethodnici u protekloj deceniji govorili isto. Problem je, kako ističe, to što imaju podršku Zapada.
– Konstanta albanske politike je da se retorički stalno pozivaju na projekat velika Albanija. Njihovi politički lideri se takmiče ko je u svojim izjavama veći Albanac i čija je velika Albanija veća. Ništa novo ni u odnosu na prethodnu vlast u Tirani, ali je problem što im neke države Zapada i neki tamošnji centri moći, podrškom tom projektu daju “vetar u leđa” – pojašnjava Radun zašto to nije neozbiljna stvar, kakva bi inače bila da su Albanci usamljeni u svojoj političkoj priči.
On ukazuje da je Zapad uvek izazivao sukobe na prostoru Balkana uz pomoć neuralgičnih problema.
– Ostale tačke sukoba su se izlizale vremenom, a jedina preostala koja se još nije potrošila je velika Albanija i tu je linija mogućeg sukoba sa Srbijom, Crnom Gorom i severnom Makedonijom – ukazuje Radun kako bi taj albanski projekat mogao da posluži kao mogući razlog za sukob.
Kako odgovara Vašingtonu
Branko Radun ukazuje da u Vašingtonu neki centri moći imaju različita rešenja za ovaj region.
– Neki u SAD su za Otvoreni Balkan u kojem su Srbija, Albanija i Severna Makedonija, dok su drugi za krizu poput one iz 90-ih godina, kako bi se NATO održao. Ukoliko procene da ima potrebe za novim ratovima, najlakše je naći razlog u aspiracijama na teritorije suseda – kaže Radun.
Na inauguraciji tri predsednika
Na ceremoniji inauguracije Bajrama Begaja kao novog predsednika Albanije u Tirani Kosovo su predstavljala čak tri tzv. predsednika Kosova. Uz aktuelnu predsednicu Vjosu Osmani, bilo je i dvoje bivših predsednika Fatmir Sejdiu i Atifete Jahjaga, prenosi “Reporteri”.
