Čak četvrtina građana Srbije živi u siromaštvu, što našu crnu statistiku svrstava u sam evropski vrh. Najteže je nezaposlenima i penzionerima, pokazala je poslednja anketa Republičkog zavoda za statistiku.
– Određeni napredak na tom planu mogao bi se očekivati za možda tri godine, nakon sprovođenja ekonomskih reformi – rekao je Miladin Kovačević iz Zavoda.
Siromašnim se smatra čovek koji živi sa 13.680 dinara, a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina je 24.624 dinara. Za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece taj prag iznosi 28.728 dinara mesečno.
U Srbiji ove kriterijume ispunjava 24 odsto stanovništva. U najvećem riziku od siromaštva su nezaposleni, njih 48 odsto, potom samozaposleni, u koje spadaju poljoprivrednici, 38 odsto, slede domaćinstva i porodice sa više od troje dece, njih 44 odsto, i samohrani roditelji sa jednim detetom, a ima ih 36 odsto. Rizik od siromaštva kod onih koji su zaposleni kod poslodavca je šest odsto, a kod penzionera 14 odsto, navode stručnjaci.
Srbija je blizu praga siromaštva, a po socijalnoj nejednakosti i siromaštvu prednjači u odnosu na zemlje poput Grčke, Španije, Bugarske, Rumunije, ali i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije.
– Primera radi, u Sloveniji je kupovna moć veća 2,5 puta nego u Srbiji – naveo je Kovačević.
Dok su ranije u beogradskim zalagaonicama glavne mušterije bili osiromašeni penzioneri, bivši profesori, udovice direktora, ali i kockari i narkomani kad upadnu u nevolje s poveriocima i dilerima, danas su to sve češće obični ljudi, pripadnici bivšeg srednjeg sloja.
– Kad bi građani pozajmice u zalagaonicama uzimali da investiraju u nešto ili razviju biznis, to bi bilo dobro jer bi podstaklo privredu. Međutim, tužno je i opasno što moraju da zalažu najvredniju porodičnu imovinu da bi mogli da plate nagomilane račune, vrate rate za kredite, ili zadovolje dečje potrepštine – kaže ekonomista Goran Nikolić.
Svaki treći čovek u Srbiji ne radi, između ostalog, više od 50 odsto mladih, a od 1,7 miliona zaposlenih ima 50.000 onih koji rade, a ne primaju platu već godinama. Međutim, prema podacima sindikata, ta cifra se uvećava za još 100.000 onih koji rade, a zaradu čekaju po nekoliko meseci do godinu dana. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ističe kako u Srbiji ima 36.800 radnika koji primaju manje od minimalca, a da je prema zvaničnim statistikama 300.000 onih koji mogu da računaju samo na minimalnu zaradu.
Glad i u Beogradu
Žrtve propale privatizacije
Eksplozija javnog duga |