– Određeni napredak na tom planu mogao bi se očekivati za možda tri godine, nakon sprovođenja ekonomskih reformi, rekao je Miladin Kovačević iz Zavoda.
Siromašnim se smatra čovek koji živi sa 13.680 dinara, a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina je 24.624 dinara. Za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece taj prag iznosi 28.728 dinara mesečno.
U Srbiji ove kriterijume ispunjava 24 odsto stanovništva. U najvećem riziku od siromaštva su nezaposleni, njih 48 odsto, potom samozaposleni, u koje spadaju poljoprivrednici, 38 odsto, slede domaćinstva i porodice sa više od troje dece, njih 44 odsto, i samohrani roditelji sa jednim detetom, a ima ih 36 odsto.
Žrtve propale privatizacijeDragoljub Rajić iz Unije poslodavaca tvrdi da se često licitira sa ciframa od 40.000 pa sve do 80.000 zaposlenih koji ne primaju plate, a rade. |
Rizik od siromaštva kod onih koji su zaposleni kod poslodavca je šest odsto, a kod penzionera 14 odsto, navode stručnjaci.
Srbija je blizu praga siromaštva, a po socijalnoj nejednakosti i siromaštvu prednjači u odnosu na zemlje poput Grčke, Španije, Bugarske, Rumunije, ali i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije.
– Primera radi, u Sloveniji je kupovna moć veća 2,5 puta nego u Srbiji – naveo je Kovačević.
Dok su ranije u beogradskim zalagaonicama glavne mušterije bili osiromašeni penzioneri, bivši profesori, udovice direktora, ali i kockari i narkomani kad upadnu u nevolje s poveriocima i dilerima, danas su to sve češće obični ljudi, pripadnici bivšeg srednjeg sloja.
– Kad bi građani pozajmice u zalagaonicama uzimali da investiraju u nešto ili razviju biznis, to bi bilo dobro jer bi podstaklo privredu. Međutim, tužno je i opasno što moraju da zalažu najvredniju porodičnu imovinu da bi mogli da plate nagomilane račune, vrate rate za kredite, ili zadovolje dečje potrepštine – kaže ekonomista Goran Nikolić.
Svaki treći čovek u Srbiji ne radi, između ostalog, više od 50 odsto mladih, a od 1,7 miliona zaposlenih ima 50.000 onih koji rade, a ne primaju platu već godinama.
Međutim, prema podacima sindikata, ta cifra se uvećava za još 100.000 onih koji rade, a zaradu čekaju po nekoliko meseci do godinu dana. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ističe kako u Srbiji ima 36.800 radnika koji primaju manje od minimalca, a da je prema zvaničnim statistikama 300.000 onih koji mogu da računaju samo na minimalnu zaradu.
Glad i u BeograduU narodnim kuhinjama hrani se više od 40.000 ljudi. U Srbiji, izuzimajući Beograd, rade 72 narodne kuhinje, koje imaju 30.650 korisnika dnevno. Korisnici narodne kuhinje dobijaju po jedan topli obrok pet dana u nedelji, a istraživanja pokazuju da je obrok iz narodne kuhinje za oko 70 odsto korisnika često i jedini tokom dana. U Beogradu, prema podacima gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu, u čijoj su nadležnosti narodne kuhinje, u 17 gradskih opština trenutno na 51 punktu pravo na besplatan obrok ostvaruje 11.930 najugroženijih. |
Eksplozija javnog duga
Javni dug Srbije na kraju juna 2014. bio je 20,66 milijardi evra, što je 63 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilio je Ministarstvo finansija Srbije.
Javni dug države je u prvoj polovini ove godine povećan za 519 miliona evra. Ukupan spoljni dug na kraju juna ove godine bio je 12,26 milijardi evra, a ukupni unutrašni dug oko 8,4 milijarde evra. Prema podacima ovog ministarstva, ukupne direktne obaveze države na kraju juna iznosile su 17,99 milijardi evra, a indirektne 2,67 milijardi evra. Na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 169,3 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine iznosio 8,78 milijardi, odnosno 29,2 odsto BDP. Sve to iako je Zakonom učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.
