– Za prijem 30 rudara javilo nam se 300, mahom školovanih mladića. Kod nas je i ranije bilo interesovanja za rad u rudniku, ali ovakvog nikada. Kriza i nezaposlenost čine svoje, ali mnogo toga se promenilo ili se menja i u svesti mladih ljudi. Na rudarski poziv više se ne gleda s nipodaštavanjem, naprotiv, rudari su sve cenjeniji, pošteno zarađuju svoj hleb, plate su im solidne, sigurne i uvek na vreme – kaže inženjer Mesrur Turković, direktor Štavlja.
– U ovom trenutku trebalo bi nam bar još 50 rudara jer su neki stariji otišli u penziju, a potražnja za ugljem je povećana, posebno nakon potapanja kolubarskih kopova. Nažalost, država nam ne da dozvolu da ih primimo jer je stopiran prijem novih radnika, podneli smo zahtev u martu i još nemamo zeleno svetlo Ministarstva rudarstva i energetike. Ne znamo u čemu je problem, ne tražimo mi ćate već rudare, prave proizvođače, svaki od njih već prvog meseca zaradi platu za sebe i sve doprinose za državu – dodaje Turković.
– Završio sam srednju tehničku školu, hteo sam da studiram, ali nije bilo novca za studije. Otac mi decenijama radi u rudniku, i još je rudar, a celu našu porodicu prehranjivao je radeći duboko pod zemljom. Pomislio sam: ako je mogao on tolike godine, zašto ne bih i ja i tako sa 20 godina našao sam se u jami. U decembru prošle godine imali smo i manju nezgodu (obrušio se ugalj), ozbiljno sam povredio nogu, predstoji mi još jedna operacija, ali čim se oporavim, vraćam se u rudnik – kaže 23-godišnji Vahid Bandić iz Sjenice.
Izbora nema
– Nema više biranja posla, prošla su ta vremena, u Sjenici jedino Štavalj radi, školovao sam se za ekonomistu, a konkurisao sam za rudara. Bio bih srećan ako me prime. Znam sve o rudarskom poslu, znam i da je to hleb sa sedam kora, znam i da je nepredvidiv i često opasan, ali isto tako sam svestan da neko mora i to da radi. O opasnostima ne razmišljam, ako je čoveku nešto suđeno, biće tako – priča nam 23-godišnji Dragan Popadić iz obližnje Brnjice.
– Muka je naterala ljude da siđu u rudarsku jamu, u maloj Sjenici posao čeka više od 5.000 ljudi, izbora nema: ko može ide u inostranstvo, oni koji ostanu prinuđeni su da prihvate svaki posao. Ima u celoj situaciji i mnogo toga dobrog, manje je predrasuda, rudar postaje cenjeno zanimanje, a rudnik Štavalj dobija kvalitetne mlade ljude koji će lako osvojiti i najsavremeniju tehnologiju. Dobro je što ostaju ovde, da Sjenica ne ostane pusta – priča nam publicista iz ovog grada Edib Honić.
Rezerve crnog zlata
Vlada Srbije planira da iskoristi ogromne rezerve uglja na Pešteru (oko pet milijardi tona) tako što će u blizini Štavlja izgraditi termoelektranu snage 450 megavata.
Najbliža ovoj investiciji je češka kompanija Alta iz Brna koja je spremna da u termoelektranu Pešter uloži od 600 do 700 miliona evra. Biće to najveća investicija ikada realizovana u ovom kraju, a oko 1.000 mladih Sjeničaka dobiće posao.
– Dogovori su pred finalizacijom: ako dobijemo termoelektranu, za nekoliko godina od siromašne postaćemo srednje razvijena, a u perspektivi i bogata opština. U Sjenici će se živeti kao u Lazarevcu ili pre poplava u Obrenovcu – ističe Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica.
