Više poziva i apela komšija i dobrih ljudi iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara da dođemo u ovaj kraj, posetimo porodicu siromašnog i teško bolesnog Željka Joksimovića(60) i potom pozovemo naše čitaoce i druge dobrotvore iz zemlje i dijaspore da pomognu jedva pokretnom Željku, njegovoj bolesnoj ženi Rajki(57) i njihovoj ćerki Jeleni (18), koja ima smetnje u razvoju, prvih decembarskih dana, put nas je doveo u ovo zabito selo udaljeno oko tri kilometra od magistralnog puta Novi Pazar – Tutin.
Oronula kuća
Pošto smo već znali da je život porodice Joksimović gorak i težak i da u kući imaju još samo pet kilograma brašna, a put do njihove oronula straćare oblepljene blatom, jedva prohodan, zamolili smo i poznatog humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića, osnivača humanitarne organizacija Ljudske sudbine, da i on svojim terenskim vozilom pođe u Donje Sebečevo i porodici Joksimović ponese bar prvu pomoć.
Mada je celog života živeo teško i u oskudici, boreći se za goli opstanak, sve do pre nekoliko godina, dok je povremeno radio kao portir u Novom Pazaru i nadničio po Sebečevu i okolini i dok se nije teško razboleo i “pao s nogu”, Željko je nekako uspevao da prehrani sebe, suprugu Rajku i ćerku Jelenu i ni od koga nije tražio pomoć, čak ni onu koja mu po zakonu pripada.
– Niko u porodici nema zdravsteno osiguranje, pa svaki pregled moramo da platimo, nemamo ni socijalnu pomoć, ni penziju, niti bilo kakvo drugo primanje. Prehranjuje nas osam ovaca koje imamo, to nam je sva imovima, da nije njih skapali bismo od gladi, bude dana kada ostanemo i bez hleba, nisam nikada sanjao da ću spasti na ove grane, ali bolest i sudbina čine svoje, nemoćan sam i da hodam, a kamoli da bilo šta radim, do sada se nikome nisam obraćao za pomoć, sada moram – priča skromni Željko dok nam pokazuje ispucale zidove, polomljene crepove, zemljani pod, dotrajali šporet, tri decenije stari kauč, garež i vlagu u svom ubogom kućerku bez vode i kupatila.
Zmije u sobi
– Da smo zdravi i da bar ja mogu da radim živeli bismo i u ovakvim uslovima i nikome se ne bismo žalili – dodaje Željko i naglašava da leti ne može da se odbrani od zmija koje slobodno šetaju po njegovom domu. One uteruju strah u kosti njegovoj ćerki Jeleni.
– Sada nam je najpotrebnije da bar malo utoplimo kuću i obezbedimo je od rušenja i prokišnjavanja, da nabavimo šporet, da kupimo bar dva kauča i posteljinu, da Jeleni obezbedimo rad sa logopedima(ima smetnje i sa govorom), da se snabdemo brašnom i namirnicama i da možemo da platimo struju. Maštamo o vodi i kupatilu, svesni da je u ovom trenutku i u ovim uslovima to samo san koji, bojim se, nikada neće postati java – dodaje Željkova supruga Rajka.
Porodica Joksimović veruje da će se, nakon teksta u “Vestima”, pojaviti dobri ljudi koji će im bar malo olakšati bolest i poboljšati preteški život, svaka pomoć njima bi bila zlata vredna, a svakom dobrotvoru bili bi do neba zahvalni.
Stigli brašno i šporet
Poznati humanitarac Hido Muratović uručio je porodici Joksimović 100 evra (za lekove), nešto obuće i odeće, nekoliko džakova brašna i najneophodnije namirnice. Kada je video šporet koji ih greje i na kome kuvaju i peku hleb, gušeći se u dimu, poznati dobrotvor odmah se vratio u Novi Pazar i porodici Joksimović doneo novi šporet “smederevac” koji je najviše obradovao Željkovu suprugu Rajku.
Surova zima
Dok smo pripremali ovaj tekst Željko nam je javio da su ga posetili i predstavnici humanitarne organizacije Put sredina iz Novog Pazara i dovezli mu nekoliko metara drva.
– Hvala dobrotvorima beskrajno, bog im dao sve što bi u životu poželeli – poručuje ovaj siromašak sa padina Rogozne.
Ovde je situacija, najblaže rečeno, užasna, apelujem na sve dobre ljude širom sveta da pomognemo ovoj porodici, duga je i surova zima u ovim krajevima, čekaju ih još mnoge nevolje i iskušenja – poručuje poznati humanitarac.
