Ovom značajnom događaju za srpsku kulturu prisustvovali su Episkopi: umirovljeni zahumsko-hercegovački G. Atanasije, vikarni hvostanski G. Atanasije, Nj. K. V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, predstavnici Krunskog saveta i uža rodbina Matije Bećkovića.
Na početku svečane dodele ordena Visokopreosvećeni Mitropolit je poetski iskazao da se ovo najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve dodeljuje “za kuku i lele onoga koji je hodio putem Bogočoveka, za ono što mu reče jedan čo’ek – a on nama kaza; za ono što mu se od jada zanebesalo, a što nama reče; za ono što mu se javio Bog u Bogojavljenju; za sve on što reče o Kosou i Metohiji; za sve ono što čuva o čoveku i o blagoj vesti; a posebno za njegov način javljanja istine!“ Mitropolit je na kraju svoje besede istakao da akademiku Matiji Bećkoviću želi da plodonosi na mnogaja i blagaja ljeta!
Zatim je protojerej-stavrofor Savo Jović, glavni sekretar Svetog Sinoda, pročitao odluku Svetog Sinoda:
“Na predlog Njegovog Visokopreosvešetnstva Mitropolita crnogorsko-primorskog G. Amfilohija, mjestobljustitelja trona Patrijaraha srpskih, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve dodeljuje g. Matiji Bećkoviću oreden Svetog Save II stepena za osvedočenu ljubav prema Majci Crkvi.“
Na kraju se prisutnima obratio g. Matija Bećković. U kratkom, ali emotivno snažnom slovu, on je istakao da se često na sebe sažalio kada god bi pomislio sa koliko je malo znanja, a sa koliko mnogo predrasuda, ušao u život. Bez svojih zasluga, milošću Nevidljive Ruke, našao sam se pod jedinim krovom koji ima srpski narod da primim najvredniji dar. Zahvaljujem se, klanjam i krstim!
