Srpska pravoslavna crkva je konzervativna ustanova koja se drži vekovnih obreda i misli da se mitropoliti i u ovom vremenu ustoličuju u stonim mestima i u stolicama na kojima stoluju, pa je tako bilo i ovoga puta. I sve je prošlo kako Bog hoće, rekao je pesnik Matija Bećković.
– Ispostavilo se da se Vrhovni komandant i veliki strateg, koji je nameravao da to spreči, nije u Cetinju zabarikadirao nego zafarbao, a da je na Nebo zaboravio. Hristos je u Jerusalim ušao na magarcu, a u Cetinju je svoje protivnike namagarčio – kaže Bećković u intervjuu za Novosti.
Kako je iz vašeg ugla izgledalo svečano ustoličenje?
– Aktuelni globalni nasrtaj na pravoslavlje pokušao je da iskoristi i predsednik Crne Gore. Sa svojom vojskom zabarikadirao se u Cetinju i CPM i SPC uputio nezapamćen zahtev ne samo u njenoj istoriji. Mitropolit Joanikije je po ko zna koji put uneo svoj mir u ovaj najnoviji nemir i bezakonje. Pridružio mu se i patrijarh Porfirije da nas još jednom podsete zašto su tu i zbog čega su neophodni.
Napisali ste pismo dobrodošlice mitropolitu Joanikiju u kome, između ostalog, kažete da je komunizam glavni krivac za podele u Crnoj Gori. Da li su te podele toliko duboke da će biti potrebno dosta vremena i snage da se prevaziđu?
– Jedan narodić, kako ga je zvao Njegoš, podelio se na narodičiće. Na verne i neverne, krštene i nekrštene. Nijednog mitropolita crnogorskog nije mimoišlo raspeće. Svetom Petru su lomili krov na kući, Njegoš je pisao da mu “dođe da beži u Ameriku”. Posle Drugog svetskog rata nijednog nije mimoišla ta čaša. Prvi je mitropolit Joanikije Lipovac ubijen bez suda i ostao bez groba, a sa njim i gotovo sve sveštenstvo Crnogorsko-primorske mitropolije. Njegov naslednik Bradvarević osuđen je na dugogodišnju robiju, treći Danilo Dajković jedini je protiv koga su organizovane đačke demonstracije, zato što su se i crkva i on protivili rušenju kapele na Lovćenu. Kad sam pitao Ćira Radovića kako to da u slobodarskoj i junačkoj Crnoj Gori jedne jedine demonstracije izbiju protiv cetinjskog vladike, odgovorio mi je: “Što se čudiš. Nijedno od one đece nije kršteno”.
Četvrti je bio Amfilohije, koji se raspeo sa svim prethodnicima i sve podneo kao Hristov heroj koga su nazivali sotonom i pukovnikom Udbe.
Šta dalje posle ustoličenja Joanikija?
Jedino što ima dalje je – dobrota i znanje. A nema veće sile nego kada se spoje. Šta može biti lepše nego što imamo mladog patrijarha srpskog i plemenitog i visnog mitropolita crnogorskog. A obojica su bili spremni da se pred očima celog sveta žrtvuju za svetinju svoje vere i crkve, istakao je Matija Bećković.
