Pesnik Matija Bećković, kome je prošle godine bio zabranjen ulaz u Crnu Goru, rekao je da nema nijednog brda u toj zemlji koje nije zakrovljeno nekim hramom, i nijednog hrama u kome nisu Sveti Simeon i Sveti Sava. Ja ne razumem šta bi Srbi branili, ako ne bi branili svoje hramove, istakao je Bećković u intervjuu za RTS.
Ne stišava se bura oko najave podgoričke vlasti da bi imovina Srpske pravoslavne crkve mogla postati državna.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u ponedeljak da ta država “nema nameru da otme nijedan metar tuđe teritorije”, ali da neće dozvoliti da se otima ono što joj pripada. Poručuje da nije bitno da li neko nosi odelo ili mantiju, jer svi moraju da poštuju zakone.
Književnik Matija Bećković je za RTS rekao da ovako nešto nije mogao ni da predvidi prošle godine kada mu je bio onemogućen ulaz u Crnu Goru.
“Nisam mogao predvideti šta će se dogoditi jer je u mojoj pameti član zakonika knjaza Danila u kojem piše da je Crna Gora otvorena. Ali nije otvorena za Srbe. Nisam primetio da su nekom drugom zabranili, jer se to odnosilo isključivo na profesore Univerziteta u Beogradu i jednog pesnika”, rekao je Bećković i dodao da ga je “malo sramota da kaže da ima i crnogorsko državljanstvo”.
Eparhija Srpske pravoslavne crkve u Žiči je rođena 1219. godine, a iste godine je formirana i Zetska eparhija. Na pitanje šta je narod u Crnoj Gori spreman da uradi kako bi odbranio svetinje, Bećković ironično kaže da će “morati da ih preimenuje”.
“Moraće da ih preimenuju, od Savine na moru do Savinog izvora na vrhu Durmitora. Ne znam kako će Savine vode i Savina Počivala i Savini izvori biti preimenovani”, rekao je pesnik.
U Crnoj Gori nalazi se 650 svetinja. “Cela Crna Gora je ukrašena, naročito Boka. Nema nijednog brda koje nije zakrovljeno nekim hramom, i nijednog hrama u kome nisu Nemanja i Sveti Sava. Ja ne razumem šta bi Srbi branili, ako ne bi branili svoje hramove. I kako je moguće da oni budu jedini narod koji nema svoju crkvu”, naveo je Bećković.
Crnogorci i Srbi
Bećković ističe da su se u Crnoj Gori podelili na Crnogorce i Srbe, tako da Njegoš, Janko Vukotić, Gavrilo Dožić i Amfilohije Radović nisu Crnogorci.
Podsetio je i da je Milovan Đilas u jednom govoru posle rata rekao da niko nije uspeo u Crnoj Gori da uradi dve stvari – da odvoji Crnu Goru od Rusije i Srbije.
“Nije pogodio. U naše vreme se Crna Gora odvojila i od jednih i od drugih. Rusiji je uvela sankcije, a Srbiji samo što nije objavila rat”, naveo je Bećković.
Književnik ukazuje da je važno da se odbrane svetinje, koje su napadane i ranije.
“Nije prvi put da se nasrće na manastir Ostrog, ali Ostrog je precizna vaga. U narodnom predanju se kaže i veruje da kada je stanje redovno u državi, onda ćivot Svetog Vasilija ne može da se pomeri. Pokušavali su da ga podignu, ali nisu mogli. Ali, kada je neredovno stanje, ćivot je lagan kao perce i može ga odneti i dete. Tako se taj ćivot sklanja i Sveti Vasilije štiti svoj narod”, ispričao je Bećković.
Ovo se, dodaje, nikad nije dešavalo – “oni su nadrljali drljavi zakon”. “Nova Crna Gora nije stara, samo je stara Crna Gora. Očekivao sam da će novine da uvode unapred, a ne unazad i da neće prevoditi na crnogorski već napisane knjige, već da će pokušati da napišu nešto na crnogorskom. Oni su prevodili ‘Gorski vijenac’ na crnogorski, pa sam morao da napišem stihove: Da je Njegoš znao crnogorski, kako li bi tek onda napisao ‘Gorski vijenac’, kad ga je na srpskom napisao ovako“, zaključio je Matija Bećković.
